Органска производња већ више од две децније постаје све популарнија а пољопривредни производи добијени по типу органске производње, нарочито су атрактивни у урбаним срединама. Познато је мишљење да се у ораганској производњи не користе никаква хемијска средства у заштити биља и да су мере производње изузетно ригорозне и контролисане.
То је свакако све на папиру али како заправо изгледа у пракси?
У органској производњи постоје читаве листе препарата за заштиту биља које су дозвољене за примену и које се користе, јер је немогуће у масовној производи сузбити све штетне организме коришћењем неконвенционалних тј нехемијских средстава. Препарати који се могу користити су они који су на бази бакра и сумпора и могу се користити за сузбијање пепелнице и пламењаче а ту је и читав низ биолошких и микробиолошких препарата који се такође могу применити у заштити.
Илустрација: У органској производњи постоје читаве листе препарата за заштиту биља које су дозвољене за примену
У органској производњи доста се користе природни непријатељи и предатори али код производње која је на већим парцелама немогуће је сузбити све штеточине без употребе оних препарата који се налазе на листи дозвољених за употребу у органској производњи.
Још једна много гора ствар у овом типу производње јесте рецимо чињеница да се за ђубрење уместо хемисјких минералних ђубрива користи стајско ђубриво или чак ђубриво које настаје од измета домаћих животиња ( кокошке, овце, козе ) а често се за ђубрење њива користе и фекални остаци. Растурањем оваквог ђубрива растурају се и многе изузетно опасне бактерије и други микроорганизми који могу да озазову озбиљне здравствене проблеме код особа које конзумирају производе који нису добро опране или термички обрађене.
Нека истраживања у свету, су показала да проврће из органске производње ( салата, караставац, паприка, лук, парадајз..) садрже изузетно опасне бактерије као што су салмонела, шигела и друге, које су последица управо ђубрења овом врстом хранива.
И још једно питање које постављају научници који прате органску производњу су микотоксини и шта ћемо са њима. Микотоксини настају услед исхране штетних инсеката који се тешко могу сузбити нехемијским средствима у органској производњи. Исхраном се стварају оштећења плус измет од штеточина који заједно стварају услове за насељавање одређених гљивица ( микроорганизама ) и бактерија који луче токсине који се после могу наћи у производу који се конзумира.
Илустрација: У масовној производњи немогуће је на природан начин сузбити све штеточине
Дакле морате да знате да свака масовна производња без обзира да ли је органска или конвенционална је немогућа без инвазије проузроковача болести и штеточина а многи од њих се морају сузбијати хемијским средствима јер алтернативне методе не дају задовољавајуће резултате. Наравно да часних и светлих изузетака увек има али је савет да будете обазриви приликом куповине органских производа.
Извор: https://pupoljak.rs/2023/04/14/prskanje-hemisjkim-sredstvima-u-organskoj-proizvodnji/
