Ђиласова органска јаја, Светланине боровнице, Витошевићево органско млеко…. Томовача и други производи наших политичара
Они који су гледали филм „Балкански шпијун“ сећају се речи Боре Тодоровића који каже да би „Србија са Војводином, Мачвом и Шумадијом требало да храни пола Европе“. Филм је снимљен давне 1984. године, али речи несуђеног шпијуна још увек нису заживеле и поред изобиља плодне земље и климе коју Србија има за бављење пољопривредом. Није заживела иако се свака власт служила овом флоскулом из „Балканског шпијуна“ односно најављивала пољопривреду као магичну реч која је наша развојна шанса због чега се треба окренути ка њој. Чини се да многи нису препознали значај ове гране, међутим има и оних који то јесу па су свој некадашњи удобан свет политике, бизниса па и глуме, у коме су били заштићени од природних непогода, заменили новим, у коме оне вребају из сваког облака. И поред тога, они су ризиковали у покушају да богату српску традицију у пољопривредној производњи, врате на место старе славе. Ту славу покушавају да оживе углавном у воћарству и органској производњи а неки од њих, ако је судити бар томе што су им производи нашли место на пробирљивом тржишту Европе, у томе су и успели. Додуше, не са прерађеним производима, али је важно да су најразвијеније државе прихватиле да плодно земљиште и добра клима Србије,могу да буду гаранција квалитета.
„Блиц Бизнис“ представиће неке од њих који су се упустили у немирне воде пољопривреде у којима за сада успешно пливају. Миодраг Бабић, некадашњи председник „Хемофарма“, а сада сувласник компаније „Екоагри“ која
се бави органском ратарском производњом. Свој свет фармацеутике и малих бочица лекова је 2013.
године заменио великим пољима органских житарица у околини Беле Церкве, у коме и даље опстаје и то
уз помоћ своје породице. Да је то тако показују и подаци, по којима од 10.000 хектара на којима
се узгаја органска ратарска производња, „Екоагри“ у поседу има око 2.000 на којима узгајају
житарице и уљарице. Готово 90 посто своје производње извозе у Швајцарску и ЕУ, а као улазница за
то тржиште им је квалитетет, који је награђен и најпрестижнијим Био Суиссе сертификатом. Реч је о извозу
зрна на ова тржишта јер још увек не могу са готовим производима да их освоје. Оно што у тој
области, јесу освојили, по речима Владимира Бабића, директора развоја ове компаније је регион.
На том тржишту њихова марка „Наше зрно“ са органским брашном је препознатљива и синоним за квалитет. – Ми наше органско зрно житарица извозимо 90 посто у земље ЕУ и Швајцарску. Такве су прилике на тржишту односно ове државе за сада желе само нашу органску сировину. Успели смо да квалитетом нађемо наше место у органској ратарској производњи и поред тога што неке државе ЕУ дају велике подстицаје за ову област која се креће од 300 до 700 евра по хектару. Што се тиче готовог производа, попут интегралног брашна и других из палете „Наше добро“, то за сада извозимо само у земље региона.Иако готово сав род извеземо, профит на годишњем нивоу једва да покрива
трошкове прозводње јер је реч ј о послу за који само припрема земљишта траје од три до пет година, приноси су за 40 одсто мањи од конвенционалне производње, контроле су ригорозне а нема довољно ни подршке државе-каже Бабић за „Блиц Бизнис“.
У водама органске производње је и бивши савезни минисатр пољопривреде и некадашњи посланик Г 17 у Скупштини Србије Саша Витошевић. Додуше, он је у улози директора компаније Глобал Сеед, која се на преко 2.000 хектара војвођанске равнице бави органском биљном и сточарском производњом, производњом органских смеша за исхрану преживара, обновљивим изворима енергије. Глобал сеед поседује Чуругу и једну од највећих фарми за производњу органског млека у Европи. Витошевић је дуги низ година на њеном челу и воде политике заменио водама пољопривреде. – Од 2008. године, Глобал Сеед прелази на органску производњу, а на тржишту Србије присутан са органским месом, млеком, брашном. Само биљна производња се реализује на преко две хиљаде хектара, са којих се снабдева фарма у Чуруга, која представља окосницу производње.Наша визија је да постанемо регионални лидер у производњи органског млека, меса и органске сточне хране као и највећа органска фарма крава у Европи.
Своје место под пољопривредним сунцем нашла је и бивша директорка РФЗ-а Светлана Вукајловић. На тај корак се одлучила након бурне каријере у јавном сектору, која се 2011. године завршила у притворској ћелији због наводне злоупотребе службеног положаја приликом набавке вакцине против свињског грипа. Након пет година, Више јавно тужилаштво у Београду утврдило је да кривичног дела, онако како је оно описано у оптужници – нема. Након ове непријатнхе епизоде у јавном сектору, Вукајловићева је 2016. године отишла у приватни. Почела је са плантажом јабука а када је видела да је у пољопривреди набавила праву „вакцину“ , наставила је са другим културама, попут боровница и лаванде, па је од тога,на 10 хектара фрушкогорске земље, направила успешан бизнис.
– На мом имању, на 7 хектара засадили смо јабуке и данас имамо род од 300 тона годишње. На плантажи гајимо и стару српску аутохтону сорту „шуматовку“ која се не прска и од које моја ћерка, која води посао, прави сок. Посао са боровницама је нова инвестиција у коју смо ушли уз помоћ ИПАРД фондова, засад се простире на два хектара и очекујемо око 13 тона рода овог воћа.Ту је и засад лаванде која је моје задовољство и не узгајам је због новца већ због своје среће – навела је Вукајловић за „Блиц Бизнис“.
За разлику од ово троје пољопривредника, који су се везали за Војводину, Драган Ђилас, некадашњи градоначелник Београда а сада председник Странке Слобода и правде ,је своју оазу нашао у Источној Србији, у селима Метриш и Сиколе. Ту је 2015 године, како наводе медији, купио земљу, на којој је направио плантажу јакабука и фарму органских јаја. У том послу са њим, како је бар писао „Данас“ 2018. године, као и у партијским водама, је Душан Никезић, саветник некадашњег премијера Мирка Цветковића и бивши државни секретар Министарства финансија. Он је директор Ђиласове фирме ПИК Омладинка. У овом крају за њега кажу да добро плаћа своје раднике и да их изузетно уважава. За оне који не знају, када пролазите поред ове плантаже јабука, (аутор текста је имао прилике да је види) имате утисак да је она смештена у некој од држава ЕУ јер је тако и уређена.
– На плантажи у Метришу, засађене су две сорте јабука, златни делишес и грени смит, на 8,5 хектара. План је да се род од 65 повећа на око 200 тона ове године. Плантажа има заштиту од града и систем кап по кап наводњавања – рекао је Ђилас за „Данас средином 2018. године. Ипак, како сазнајемо, и поред ових планова, производња није увећана, а разлог је ниска
откупна цена јабука. У суседном селу Сиколе , Ђилас има и фарму органских јаја.
– На фарми органских јаја, која се добијају од 2.600 кокошака, је годишња производња 50.000 јаја. Кокошке једу природну храну, крећу се и зими по дворишту, јер је реч о полудивљој француској сорти којој не смета ни дебео минус. Узимају се као једнодневни пилићи који се одгајају, а политика фирме је да се кокошке не убијају ма колико да су старе. Оне бораве у посебном делу фарме. Простор у којем су кокошке је опремљен по свим стандардима, о чему се посебно води рачуна, јер провере инспекција су честе-навео је Душан Никезић, директор ПИК „Омладинка“ за „Данас“.
Међу онима који се активно баве воћарством је и Александар Сенић, некадашњи посланик Социјалдемократске стране а сада члан СНС-а и један од директора у Коридорима Србије. Он на свом имању од близу 10 хектара у околини Раче има плантажу воћа. Поред тога он воће производи и на 16 хектара земље узете у закуп. Тако поред пристојне плате у државном предузећиу има и не мале приходе од плантаже воћа.
– Претежно се моја породица и ја бавимо производњом трешања а цео род предајемо откупљивачима, рекао је раније за „Политику“ Сенић.
Иако нема званичних података о приходима које из пољопривреде стиче бивши председник Србије Томислав Николић и садашњи председник Националног савета за координацију сарадње са Руском Федерацијом и НР Кином, према јавно доступним подацима он поседује више од 17 хектара винограда, воћњака, пашњака и њива. Према наводима медијиа он производи и ракију али се не зна да ли је продаје. – Имам велики засад шљива Чачанске лепотице од 2.300 стабала и за њу сам се одлучио јер је далеко квалитетнија од страних сорти које нису добре за ракију-рекао је Николић на прослави 70 година Института за воћарство у Чачку, 2016. године.
Овом списку могли би се додати и Чедомир Јовановић, Мирослав Алексић и многи други али свакако честитке колегама из Блица на овом тексту и истраживању.
1 коментар
Поново се осећам тако благословено у свом браку након што је др Хало вратио мог мужа који се развео са мном на добре две године. Ја сам Мартинс Бенедита по имену из Београда, Србија. Иако имам уста по целом телу, неће бити довољно да се захвалим др Халоу за његову помоћ у мом животу. Мој муж се раздвојио са мном две године и без њега сам био у боловима и агонији. Дакле, свуда сам тражио помоћ, али ништа није успело док нисам мислио на др Халоа кога сам контактирао на мрежи. Објаснила сам му своју ситуацију и он је обећао да ће ми се муж јавити у року од три дана колико ми срце још куца за њега. Веровала сам у њега и он ми је припремио чаролију и муж ме је позвао тачно када је рекао др Хало. Молио се и рекао да му требам назад и сада поново живимо срећно последње две године. Сви који читају мој чланак којима је потребна помоћ треба да га контактирају. Е-пошта: дрхало111@гмаил.цом или Вхатсапп/Вибер +22999924583. Срећно 👍