Војводина на челу органске производње у Србији

Аутор: draganadpetrovic
67 посета

Највећи удео еколошких засада у односу на укупно коришћене пољопривредне површине у ЕУ имале су Аустрија, Естонија и Шведска. У осам држава оне су биле испод пет одсто, показују последњи подаци Евростата за 2020. Површина која се користи за овакву врсту пољопривредне производње у ЕУ износила је 14,7 милиона хектара. Када се прерачуна, то је у просеку 9,1 одсто укупних пољопривредних површина и знатно мање него што би заговорници одрживе производње то желели. Нова Стратегија ЕУ поставила је врло висок циљ да до 2030. најмање 25 одсто пољопривредног земљишта треба користити за овакав начин производње.Резулалти се истина разликују од државе до државе па је је удео у Аустрији (25,7 %), Естонији (22,4 %) а Шведској (20,3 %). Насупрот томе, испод пет процената бележи осам држава чланица ЕУ, с најмањим уделима у Ирској (1,7 %) и Малти (0,6 %). Највећи пољопривредни произвођач – Француска имала је 17,1 одсто земљишта под еко засадима, Шпанија 16,6, Италија 14,2 а Немачка тек 10,8 одсто, преноси портал „Агроклуб”.

Илустрација: Расте број органских произвођача у Европи

Површине које су укључене у органску биљну производну Србији у 2021. години износиле су 23.527 хектара, што је у поређењу са 2020. повећање од 12,2 процента. За десет година оне су порасле за 271 одсто, наводи се у последњем броју часописа објављеном на сајту Удружења „Сербија органика”. У 2021. години највеће површине органских засада су код нас биле под органском воћарском производњом ( 36%), затим под житарицама ( 28%), крмним биљем (19%), индустријским биљем ( 14%), док је најмање учешће у површинама чинило поврће и лековито и зачинско биље. Највеће површине под органском производњом биле заступљене у региону Војводине са уделом од 38,36 одсто, затим следе регион јужне и источне Србије са учешћем од 31,58 проценат, Шумадија и Западна Србија ( 29,86%) и регион Београда са свега 0,2 одсто.

Како се наводи, забележен је посебно пораст броја живине (120 %), оваца за 95 % и говеда за 45 %, док је забележен мали пад броја пчелињих друштава (пет одсто) и незнатан у свињарству. Током 2021. године повећан је укупан број произвођача укључених у органску производњу са 6.109 колико је било у 2020. години на 6.421. Посматрајући период од десет година број органских произвођача увећан је за 500 одсто.

Илустрација: Приметан пораст органског узгоја живине

Како се наводи, раст промета органске хране приметан је последњих година на многим тржиштима. У Немачкој је, рецимо, забележено повећање у 2020. за 25 одсто, а тај тренд се наставио и достигао промет у 2021. од око 16 милијарди евра.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/533816/organska-hrana

ФОТО: Pixabay

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар