Jedan deo poljoprivredne proizvodnje za koju se kaže da je fabrika pod otvorenim nebom odavno se preselio u plastenike i staklenike (zaštićen prostor). Napretkom nauke uslovi proizvodnje u zaštićenom prostoru se neprekidno usavršavaju, dokle se stiglo i u kom pravcu će ići dalji razvoj proizvodnje prof dr Aleksandra Dimitrijević sa Instituta za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu na savetovanju „Agro tech inovacije 2019“ na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu prezentovala je u radu na temu „Proizvodnja u zaštićenom prostoru – od delimične kontrole proizvodnje do naučne fantastike“.
Prezentacija je inspirisana delima Isaka Asimova, američkog pisca (tvorca tri zakona robotike) rođenog u Rusiji (1920 – 1992) i njegovim delima počev od „Čelične pećine“ iz 1954. godine, „Golog sunca“ iz 1957. , „Roboti i carstva“ i „Roboti zore“ iz 1985. godine. Profesorka Dimitrijević pokušava da dokumentije svoje razmišljanje da je proizvodnja u zaštićenom prostoru realnost koja se pretvara u bajku koja će postati realnost.
U radu su obrađene tri oblasti : klasična proizvodnja u zaštićenom prostoru, vertikalne i urbane „farme“ i proizvodnja izvan površine Zemlje i proizvodnja na Marsu.
KLASIČNA PROIZVODNJA
Za klasičnu proizvodnju u zaštićenom prostoru važno je obezbediti: svetlosne uslove, materijale, odabrati tipove konstrukcije i tehnologiju gajenja.
U objektima zaštićenog prostora 1936. godine prvi put je primenjeno neonsko svetlo, 2000. godine natrijumove lampe, 2007. led osvetljenje. Problem sa natrijumovim lampama je njihova efikasnost tj činjenica 55% energije predstavlja toplotno zračenje dok 34% odlazi na osvetljenje. Kod LED lampi, toplotno zračenje je znatno manje, svega 15% dok na svetlost odlazi 50%. Obzirom na smanjeno toplotno zračenje, LED osvetljenjem se ostvaruju određene uštede u energiji, nekih 10%, jer se manje energije troši na ventilaciju koja je potrebna radi snižavanja temperature, niža je stopa CO2 emisije, veći prinosi. Primera radi u klasičnom stakleniku prinos paradajza je od 62 do 70 kilograma po m2 dok se sa LED osvetljenja mogu ostvariti prinosi i do 100 kg/m.
Što se tiče spektra svetlosti, najčešće se koristi crveno i plavo osvetljenje. Crveni deo spektra najzaslužniji je za inteziviranje fotosinteze te, samim tim za rast i razviće biljaka (stabljika i list) ali utiče i na regulisanje klijanja semena i cvetanje. Plavi deo spektra utiče na sadržaj hlorofila u biljci i na debljinu lista biljaka, zeleni deo lako prolazi kroz sklop biljaka i tako snabdeva donje listove određenom količinom svetlosti, far red light lako prolazi kroz sklop biljaka, skraćuje vreme cvetanja, biljke formiraju veće listove.
Što se tiče materijala za izradu plastenika sve se više koriste „pametni“ materijali –„fluoroscentne„ folije. Tako je u Španiji za proizvodnju borovnice gde je korišćena fluoroscentna folija zabeležen 60 % veći prinos u poređenju sa „normalnom„ folijom, kod proizvodnje jagode zabeleženo 14,5 % povećanje prinosa.
U svetu se sve više u zaštićenom prostoru gaje atipične kulture, izbegava se gajenje paradajza, salate, rukole i spanaća. Tako se u Španiji gaji smokva koja se ubira u rano proleće kada je cena na tržištu 5 eura po kilogramu. Tendencija je ka usko specijalizovanoj proizvodnji. U Holandiji se vrše istraživanja na polju energetski efikasne integrisane proizvodnje – hortikultura i akvakultura (recirculating acquaculture system –RAS). Hidroponski gajena salata postavljena na bazen sa tilapijom (slatkovodna riba) gde se koristi geotermalna voda koja pogoduje i gajenju tilapije i gajenju salate. Pri tom salata ima koristi i od CO2 koji proizvodi sama tilapija. Ono što je najviše asociralo na Isaka Asimova i njegove knjige je svakako primena robota u objektima zaštićenog prostora. Koriste se za različite operacije Koriste se različite operacije – presađivanje, zaštitu biljaka, ubiranje plodova. Slobodno se može reći da im je osnovna prednost što mogu raditi 24/7/365, ne traže naknadu za rad i ne mogu se žaliti na uslove rada.
VERTIKALNE I URBANE „FARME“
Za urbane farme (vertikalne farme – hibridne staklenike) ne postoje granice. Podižu se u blizini restorana za gajenje posebnih, aromatičnih začinskih biljaka, sve može da se gaji, svuda. Nema ograničenja, potpuno inženjerski – hiruški precizan pristup gajenju biljaka. Ovakav koncept proizvodnje, osim što obezbeđuje veću produktivnost, ima niže troškove transporta, bolju energetsku efikasnost i viši stepen samoodrživosti, može u potpunosti da podrži koncept organske proizvodnje.
Vertikalne farme mogu da se postave u napuštenim rudnicima uglja, tunelima ili u novoizgrađenim objektima koristeći nove tehnike bušenja podloge vertikalno naniže. Hidroponska postrojenja (koreni biljaka hranjeni hranom bogatom vodom) ili aeroponika (rastuće biljke u vazduhu). Upotreba led jedinica koje omogućavaju fotosintezu u odsustvu sunčeve svetlosti, podzemne vode se mogu direktno koristiti.
Jedna od najvećih vertikalnih farmi Green Spirit Farms (GSF) je osnovana 2014. godine i nalazi se u gradu New Buffalo u Americi. Nalazi se u adaptiranoj bivšoj fabrici plastične ambalaže.
Vertikalne farme su za sada samo ispomoć za velike gradove. Iako sa sobom nosi brojne povoljnosti, koncept vertikalnih farmi nikada ne može da u potpunosti zameni masovnost proizvodnje na velikim obradivim površinama.
PROBE NA ANTARTIKU I SVEMIRSKOM BRODU – BAJKA KOJA SE PRETVARA U REALNOST
Jedna od „bajki“ koja polako prelazi u realnost, je proizvodnja u najsurovijim uslovima na Zemlji i pokušaj proizvodnje izvan orbite Zemlje.
Na Antartiku je postavljen kontejner u kome su stvoreni uslovi za gajenje povrća na hidroponici. Za 9,5 meseci proizvedeno je 268 kilograma povrća na 12,5 m sa 3,5 h rada oko „bašte“ dnevno.
Na svemirskom brodu je izvedena proba gajenja lisnatog povrća na hidroponici u specijalnim kontejnerima zbog gravitacije uz led osvetljenje.
Naučnici su napravili softver za „instruisanje“ rasta i razvića paradajza u svemiru. Softver „govori“ biljci šta kada treba da radi? Da li su ljudi sledeći ?
Vesna Gajić
Izvor: Agrobiznis magazin
