Retko se sreću mladi ljudi koji već u devetnaestoj godini znaju kojim putem su krenuli i, gde žele da idu. Ipak, ima i takvih mladića u Srbiji koji bi voleli da odu u inostranstvo kao turisti, ali bi u Srbiji da žive kao vredni i dobri domaćini. Jedan takav živi i radi u selu Bresje, kod Smederevske Palanke, i zove se Milan Petković. On je završio gimnaziju i ove jeseni će početi da studira agroekonomiju, na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Njegove reči koje ćemo vam preneti verovatno će pogoditi svakoga ko ima, ili želi da iza sebe ostavi vrednog domaćina: „ U svakoj prilici i na svakom mestu zahvalan sam svojim
roditeljima i babi, jer su mi ostavili veliko imanje, na kom mogu da ispunim svoje želje i snove, ali i usadili želju za radom i trudom. Svestan sam da sam izabrao težak posao, ali i znam da od njega može da se živi i napreduje. Planiram da ulažem u svoje znanje i usavršavanje, a uz to da radim onoliko koliko znam i umem“.
Porodično gazdinstvo Petković, je za prilike Srbije veće jer obrađuju sopstvenih dvadeset hektara i deset hektara u zakupu. U štalama je obično desetak krava i isto toliko teladi, a njihovim dvorištem šeta poveće jato ćurki i domaćih koka. Milanova baba Dušanka je ponosna na svog unuka, kog je naučila da vozi traktor i radi sve poslove u poljoprivredi. Inače, ovu ženu su brojni gledaoci emisije NEĆETE VEROVATI, upoznali kao ženu sa višedecenijskim iskustvom koja vozi traktor i kombajn bolje nego mnogi muškarci.
Dušanka za naš časopis kaže da će pomagati koliko god može i da joj jedini problem predstavlja to što nekada mora da proda kravu, ili june da bi ulagala, jer
subvencije nisu sve na vreme:“Nije mi žao što moram da prodam kravu, ili nešto drugo nego zato što to obično bude neka bolja i zapatna do koje je teško
doći“. Milan je prošle godine došao na ideju da započne proizvodnju krastav-ca kornišona i, to je uradio na pametan način. Prvo je deset ari rasadio kornišonima i tako usvojio znanje u proizvodnji i stekao iskustvo, a zatim je ove godine povećao proizvodnju na četrdeset ari. Nakon godinu i po dana ovo su njegova iskustva:
„Koristio sam holandsko seme i imam dobre rezultate u proizvodnji, kao i siguran plasman. Za ovo vreme sam shvatio da je proizvodnja kornišona isplativa, ali je bolje i uspešnije raditi sa naslonima, tako da ću dogodine raditi špalirsku proizvodnju ovog povrća.“
Naš sagovornik je realan i zna da bez velikog rada, nema velike zarade. Za sada radi na njivi sa majkom i komšinicom, a dogodine će proizvodnja biti veća, pa će biti potrebe i za više radnika: „Kornišon traži dovoljno vlage u zemljištu tako da sam sistemom kap po kap snabdeo celu površinu vodom, kontrolu korova sam radio traktorom međuredno, naravno, potrebno je obratiti pažnju na prihranu i bolesti za šta sam potražio savete stručnjaka“Kornišoni imaju stabilan otkup i cena se kreće od devedeset dinara za prvu klasu, do petnaest dinara za treću klasu. Druga klasa se plaća šezdeset dinara. Milan
nam je rekao da svoju celokupnu proizvodnju prodaje preduzeću ,,Voćar doo“ iz Smederevske Palanke: „Imamo korektnu saradnju, redovno mi plaćaju robu,
mada ja više volim da skupljam na gomilu i odjednom da uzmem“ kaže naš mladi domaćin.
Naš sagovornik je ambiciozan i planira da se usmeri na voćarstvo, tako da će zasade podizati dok je na studijama. Koliko je on zadovoljan svojim životom i načinom na koji živi, govori i činjenica da nam je prvo pokazao pogled koji se prostire iza njegove stare, ali prelepe kuće, na kojoj bi mu pozavideli i oni koji danas žive na Dedinju. Čim zaradi neki veći novac, on planira da iza kuće napravi neku veliku terasu sa koje će moći da uživa u pogledu na svoje imanje i proizvodnju.
Inače, Petkovići su javnosti u Srbiji bili predstavljeni prethodnih godina kao domaćinstvo gde se nastanilo najviše lasta tokom godine. Njegova štala ima prekotrideset gnezda ovih ptica, a obradovala ih je naravno nagrada u vidu dve tone kukuruza. Sigurni smo da su se i brojne životinje na njihovom imanju obradovale i da će ova porodica i u narednim godinama proizvoditi još veće količine mleka, voća i povrća. Kada ovakvu porodicu ima Smederevska Palanka, može da zna da će imati budućnost na selu, jer na mladima selo ostaje!
Izvor: Agrobiznis magazin
