Stručnjaci kažu da je „tavnička dunja“ najkvalitetnija u Evropi, pre svega zbog veće količine suvih materija i šećera, koji omogućavaju ekspozicija terena i sastav zemljišta. Zbog toga je i potražnja velika. Ovo selo izeđu Kraljeva i Čačka zovu selom dunje, jer ne postoji kuća u kojoj se ovo voće ne uzgaja, makar i za svoje potrebe. Dve trećine prinosa dunje u našoj zemlji potiče upravo iz Tavnika. Ovaj podatak je impozantniji ako se zna da je Srbija sa 13.000 tona
godišnje, najveći proizvođač dunja u Evropi, posle Španije. Krajem oktobra planirali su Prve dane dunje ,,Miris dunja u Tavniku“, međutim problem zvani kovid ih je sprečio. Šta žele i planiraju čuo je i pomoćnik ministra poljoprivrede, ali čini se u čemu će uspeti ipak zavisi samo od njih.
Selo Tavnik kod Kraljeva, na padinama Kotlenika, zovu selo dunja. Ne bez razloga jer na oko 300 hektara gaje preko 60 hiljada stabala, što nas je dovelo na drugu poziciju po proizvodnji u Evropi. Poznavaoci prilika tvrde da se dve trećine dunje u Srbiji, upravo proizvede u ovom selu, jer nema kuće u kojoj nije zasađeno bar po nekoliko stabala. Tradicija ili potreba, tek posle tri godine rada u inostranstvu, svu ušteđevinu Đorđe Jovandarić , je uložio u dedovinu gde na
tri hektara sada uzgaja dunju.
,,Istina je proveo sam tri godine na privremenom radu u inostranstvu. Bio sam na klackalici šta dalje u Srbiji. Međutim, nije ni Zapad obećana idila. Odlučio sam da se vratim u Tavnik, obnovim zasade dunje i uložim u dedinu kafanu, koja je stara duže od jednog veka. Sada imam oko tri hektara pod dunjom. Nije ovo zahtevna voćka, međutim poslednjih godina sve je više ubija ervinija. Drugi problem u ovom uzgoju jeste cena. Zapravo ako nema kome da se proda dunja unapred, onda vas ucenjuju. Primer je i ova godina, oni koji su imali sigurnog kupca prodali su je po ugovorenoj ceni, oni koji nisu sada na kraju berbe, prinuđeni su da je prodaju po duplo nižoj ceni. Ja sam deo dunja ostavio i za sopstvenu proizvodnju rakije. Mislim da bi trebali da napravimo neku zadrugu,
da sami proizvodimo ono na čemu drugi zarađuju. Smatram da treba da zaštitimo ovu našu tavničku dunju, kategoričan je Đorđe Jovandarić.
Ove godine rod je više nego odličan, plodovi sočni i što je najvažnije odličnog kvaliteta suve materije, zbog čega je rado kupuju svi proizvođači rakije u Srbiji. Vilotijevići, i stočari i dunjari. Sa oko 400 starih stabala ubraće oko 160 tona mirisnih plodova, ali se oko stabala i ulagalo.
,,Ova stabla su stara preko 30 godina, sve su to stare sorte. Ovo je konkretno leskovačka. To što vam neko kaže nema ulaganja, nema problema, ma samo vas laže. Svake godine ih spremimo pred zimu, okopamo, pođubrimo. S proleća, mora bar dva prskanja. U ovom zasadu gde se nalazimo, malo je teže vidite da su savijene od roda, ali ako hoćete da vam nešto bude dobit, morate i vi da date. Ima posla, ali ima i zarade. Mi uglavnom prodajemo dunje dalje, mahom
rakijašima. Imamo i dosta stoke, mi smo uglavnom stočari, dunje nam dođu kao dodatni prihod, proizvodnja rakije bi bila veliki posao, možda naslednici
budu zainteresovani, mi o nekoj velikoj priči za sada ne razmišljamo. Najveći nam je posao ova berba, “priča nam Rade Vilotijević.
Da se valja potruditi oko njih potvrđuje i najmlađi Luka u porodici Vilotijević. Kaže da je navikao na seoske poslove, selo obožava, prirodu, životinje. Pomaže šta god treba, a dunje obožava da „podbira“, jer obavezno padne i lep džeparac. To je sigurno potvrđeno jer berača u selu, skoro da nema, svako bere na svom imanju.
Na pijacama i marketima kilogram dunje bio je oko 100 dinara, ali kako ona nije izrazito konzumno voće, na ovaj način se prodaju zanemarljivo male količine. Najveći deo dunje iz Tavnika prerađuje se u rakiju. Svakako najveći proizvođač je Vlado Obradović sa pet hektara dunje. Kaže da su klima i sastav zemljišta razlog što se u ovom selu tako mnogo gaji dunja. Pogodnost kod gajenja dunje je to što je zasad dugovečan, pa može da potraje i sto godina. Ulaganja su velika. Prema proračunima proizvođača iz ovog sela, za formiranje jednog hektara potrebno je 10.000 evra.
„Kompletno selo okrenuto je prema zapadu i sunce ga obasjava ceo dan. Vetar duva od Ovčara. Sastav zemljišta je takođe pogodan. Ispod voćnjaka je ruda uglja lignita i on daje neke elemente koji utiču na kvalitet dunje, kakav ne može biti na drugom mestu. Suva materija u dunji iz Tavnika je do 30 odsto veća nego u ostalim delovima zemlje.Najskuplja je priprema zemljišta. Sadnice su od dva do tri evra, a posle pete godine prinos po hektaru je od 30 do 50 tona. Maksimalan rod se čeka i do desete godine od formiranja zasada. Isplativa je ako se radi na veliko. Ako vi imate 20-30 ari, to je više hobi. Ili ćete imati velike
količine koje mogu da podnesu goredole kretanja na tržištu. Ako imate malo, baš vas briga koliko to košta“, kaže Obradović, inače Kragujevčanin.
Izvor: Agrobiznis magazin
