U današnjoj POLITICI objavljena je informacija da je rod maline u Čileu niži što je uticalo na to da cena u ovoj zemlji konkurentu Srbije na svetskom tržištu bude najveća u poslednjih 10 godina. Mediji javljaju da se sada u Čileu cena za jedan kilogram malina kreće oko 1,74 evra što po kursu 117,5 dinara iznosi preko 204 dinara za kilogram.
Ovo nas je navelo da se zapitamo da li će ova cena biti i u Srbiji kada dođe vreme berbe. Mediji su preneli informaciju TANJUG-a o inicijativi Asocijacije proizvodjača malina i kupina Srbije koja traži od države da posreduje izmedju proizvodjača i otkupljivača u dogovaranju okvirne cene što hitnije jer žele da znaju uslove na tržištu pre nego što počne sezona obrade tog voća. Predsednik ove asocijacija Dobrivoje Radović za Betu je rekao da je rod u Čileu, koji je medju najvećim svetskim proizvodjačima malina, podbacio do 70 odsto i da je naglo skočila cena smrznute maline na zalihama. „Kilogram klasirane (rolend) smrznute maline košta 250 dinara, a 125 grama u maloprodaji košta od 1,3 do dva evra“, rekao je Radović. Dodao je da su proizvodjači doneli odluku da zatraže pomoć države u posredovanju na sinoćnom Upravnom odboru tog udruženja i da će danas Vladi Srbije i Ministarstvu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uputiti pismo sa takvim zahtevom. Radović je ocenio da će, zbog prošlogodišnjih vremenskih nepogoda snega, vetra i mraza koji su oštetili stabla malina i kupina, ovogodišnji rod malina biti manji za oko 30 odsto i da će zbog toga ponuda biti manja, a cene više i da ne žele da ih kao do sada otkupljivači ucenjuju. „Kilogram kupina je prošle godine otkupljivan za 30 do 50 dinara, a sada se prodaje po 100 dinara. Na kom se to poslu može ostvariti takva zarada“, rekao je Radović. Istakao je da se prošle godine u rešavanje problema niske otkupne cene malina i kupina uključilo jedino Ministarstvo poljoprivrede, ali ne i Ministarstvo finansija i Ministarstvo trgovine, a da proizvodjači tog voća nisu dobili nikakav odgovor od Komisije za zaštitu konkurencije koja je prošle godine na terenu ispitivala da li ima zloupotrebe dominantnog položaja otkupljivača. On je rekao da ni komisija koju je osnovao Nacionalni savet i koja je trebalo da radi na izradi zaštitne markice o poreklu maline nije uradila ništa za skoro godinu dana, a nema izveštaja ni o tome da li je neko kontrolisao prodavce zaštitnih sredstava i njihove marže, a što su tražili proizvodjači tog voća. „Prošlogodišnji rod maline nije bio veći od 50.000 tona do 60.000 tona, a državni zvaničnici tvrde da se iz Srbije izvezlo oko 100.000 tona, pa mi nije jasno čija je to malina koja izlazi iz Srbije, a nije srpska“, rekao je Radović
Uprkos činjenici da se informacije o ceni razikuju postoji realno interesovanje kako će se na cenu malina u Srbiji odraziti cena iz Čilea. Takođe treba imati u vidu i Poljsku koja je takođe ozbiljna konkurencija na svetskom tržištu..Dr Aleksandar Leposavić iz Čačka za POLITIKU je rekao da podaci iz Poljske, Bosne i Hercegovine i Bugarske ukazuju na pad proizvodnje što može da ide povoljno na ruku malinarima u Srbiji. Ovom prilikom rečeno je i da su stare zalihe sve manje. Prema informacijama do kojih su došle kolege iz POLITIKE treba očekivati rasplet u narednih desetak dana. Leposavić je ovom prilikom rekao da nerealno zvuči da se malina u Srbiji proizvodi na 24000 hektara jer prinosi ni probližno neodgovaraju takvom stanju. On je takođe rekao da se mora unaprediti marketing maline.
Juče je naš sajt bukvalno bio hit na internetu jer je za svega 2 sata tekst o ceni maline koji smo objavili pročitalo više od 5000 posetilaca. Tekst se nalazi na linku:
