Keserović je podsetio da je upozoravao proizvođače da vode računa kada podižu zasade trešnje na gizeli 5 koja ima jako razgranat, plitak korenov sistem i brzo reaguje na visoke temperature i pupoljci su puni vode. “Najosetljiviji je deo semenog pupoljka unutra koji nakupi vode i na osnovu analize koje smo uradili na Rimskim Šančevima, koje se nalazi negde na 90 m nadmorske visine izmrzla je preko 85%”.
Dakle, ovde se pokazalo da nije samo sorta od presudnog uticaja na otpornost već i podloga. Naš ugledni stručnjak za voćarstvo savetuje da se kombinuju i sorta i podloga. On je naveo primer sorte Regine kod koje je 60% do 70% potencijalnog roda ostalo. Dakle, toliko je ostalo zdravih pupoljaka, znači ona će normalno da rodi.
Keserović je gostujući na HAPPY TV naveo dobre primere u praksi kao što su Zemljoradnička Zadruga Agro Dunav, i “Ćirić agrar” koji su pored antifrost sistema koristili velike bale koje su rasporedili na svakih 5m, i oni su čim se temperatura spustila ispod 0 stepeni celzijusa upalili te bale koje su efikasne četiri sata. Ono što je bilo opasno u ovoj situaciji je to što je mraz trajao čak 6 sati, ali su oni uspeli da spasu rod trešnje. Bale je potrebno rasporediti tako da je na svakoj strani voćnjaka postavljeno nekoliko, jer ne znate odakle će duvati vetar.
O stanju zasada kajsije čitajte ovde: https://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/6142-keserovic-kajsija-je-stradala-ali-ne-sve-sorte-jednako
Prof. dr Zoran Keserović
“Moja procena je da su sad štete negde oko 40 miliona eura, ako ostane kao što je sadašnje stanje. Ja očekujem rodnu godinu što se tiče voća, osim kod kajsija i delimično trešnje i ranih sorti breskvi, ali mi imamo takođe i prvu polovinu aprila meseca. Preporučujem proizvođačima da ostave još koju balu slame, ukoliko se pojave niske temperature, ali tada šljiva može da se nađe u precvetavanju, trešnje u precvetavanju, jabuka u početku cvetanja neke sorte i u cvetanju i to su osetljive faze, moraju se u narednom periodu pripremiti da spreče da ne bi došlo do izmrazavnja”.
Osvrćući se na na proizvodnju šljive Keserović je rekao da ima beznačajnih izmrzavanja uglavnom kod ranih sorti i naveo je primer na Rimskim Čančevima gde je bilo -5,1 Čačanska lepotica je izmrzla svega 15%, Čačanska rodna svega 10%, a potencijal je jako veliki.
Što se tiče jabuke najveće izmrzavanje je kod crvenog delišesa, i kod njega se mora voditi računa prilikom sadnje, da se biraju veće nadmorske visine. “Ono što smo primetili kod jabuke da na dvogodišnjim granama pupoljci su slabije razvijeni i oni su manje osetljivi, zato rezidbom treba ostavljati nabojite rodne grančice koje su dosta otpornije na niske temperature” kaže dr Keserović i savetuje da kod hemijskog prerađivanja plodova proizvođači budu jako obazrivi.
Kada je reč o krušci ona je bila u fazi razmicanja cvetova u cvasti, tako da temperatura od minus 5,5 nije nanela značajnije štete možda 15 do 20%, ali ukoliko su temperature bile niže do minus 7 tu mogu da se očekuju značajna izmrzavanja. Zbog toga i kod kruške moramo voditi računa o izboru sortimenta.
Ako se odlučite za zaštitu paljenjem bala slame treba ih rasporediti na 10 metara.
O stanju zasada kajsije čitajte ovde: https://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/6142-keserovic-kajsija-je-stradala-ali-ne-sve-sorte-jednako