Zahvaljujući pametnim i hrabrim mladim ljudima, Banat bi mogao postati prepoznatljiv i po voćarstvu, a ne da ga, kao do sada, prepoznaju samo po pšenici i kukuruzu.Jedan od tih pametnih i hrabrih je Miljan Vasić iz Jaše Tomića, koji ima 22 godine, student je četvrte godine fitomedicine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i ove jeseni je na porodičnom imanju posadio 100 stabala trešnje.
– Trešnje sam posadio na 40 ari zemlje u Šurjanu, na zemlji koju mi je poklonila baba baš za voćnjak – kaže Miljan za „Dnevnik”. – U pitanju je mala parcela i na njoj se ne može zasnovati neka druga kultura, pa je zgodna za voće, a za trešnje sam se odlučio jer ih jako volim, pa sam pomislio – hajde da probam. Na pola lanca zemlje, Miljan je posadio 100 stabala četiri različite sorte trešanja.
– Potrebno je da u voćnjaku bude više sorti zbog oprašivanja, izmrzavanja, ali i ako jedna sorta podbaci, druga će roditi. Trešnja nije zahtevna voćka, a na ovoj zemlji nije potrebno navodnjavanje, što mi je bilo veoma važno kad sam se odlučivao da počnem da se bavim ovim poslom – objašnjava Miljan, i dodaje da trešnja pun rod daje između šeste i osme godine.Miljanova porodica se, inače, bavi ratarstvom, odnosno gaje pšenicu, kukuruz i suncokret.
– Volim poljoprivredu i zato sam se odlučio da upišem taj fakultet. Volim i život na selu. I kad studiranje nije bilo onlajn i kad sam živeo u Novom Sadu, jedva sam čekao vikend da dođem u Jašu. Planiram da ostanem na imanju, mada, ako mi se ukaže neka veoma dobra prilika, ne bih je odbio – priznaje naš sagovornik.I u Jaši Tomiću i u Šurjanu, ali i u svim ostalim selima sečanjske opštine, sve je manje mladih. I stanovnika uopšte.
– Mladi nisu zainteresovani za poljoprivredu, a ne vide svoju šansu u selu. Ostaju oni koje vole da se bave ovim poslom i koji ne moraju da počnu od nule. Posed se ubrzano ukrupnjava, tako da za male poljoprivrednike, a posebno mlade koji nemaju mnogo svoje zemlje, opstanka na selu nema. Mogu samo svojim primerom da pokažem da se od poljoprivrede može živeti pa, eto, ako to nekome pomogne, meni bi to bilo zadovoljstvo – zaključuje Miljan Vasić.
Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/vocarstvo-na-porodicnom-imanu-05-12-2020
