Somborac Franja Šimon na svom salašu na Bezdanskom putu nekoliko godina proizvodi alevu i ljutu papriku, i pravi crveni začin za svačiji ukus, naročito za riblji paprikaš.
– Dugo sam kao bravar radio na održavanju opreme i mašina u nekadašnjoj industriji hrane „Panonka“, potom u fabrici nameštaja „Aleksandro“ u Somboru, pa kad sam ostao bez posla, prihvatio sam se, ovde na salašu, na malom komadu zemlje od nekih pola jutra, proizvodnje lubenica. To je trajalo tri godine, dok mi sinovi Damir i Goran kao glavni pomoćnici nisu otišli za Nemačku, nakon čega sam se „prebacio“ na papriku u kojoj sam se pronašao – kaže Franja.Uzeo je ovaj vredni poljoprivrednik pored svoje njive u arendu još jutro i po plodnog zemljišta kako bi povećao proizvodnju. Do sada se, kako kaže, oslanjao isključivo na domaće seme, u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, ali je odlučio da proba i drugu generaciju paprike katarina, pa će videti rezultate.
– Kako sam povezao dva zanata, bravariju i proizvodnju paprike, nisam oklevao da, za razliku od brojnih kolega, u potpunosti pređem na mlevenje paprike u krupari, umesto kamenom, pa sam tako došao i do puder paprike čije su čestice daleko manje od one klasične, što se prilikom kuvanja više isplati. Ne samo da je u tom slučaju potrebno daleko manje paprike stavljati u paprikaš, nego se i daleko brže raskuva, što je posebno značajno kad kuvate riblji paprikaš, pošto se riblje meso lako prekuva i raspadne – priča Franja, pokazujući nam svoju najnoviju mašinu za mlevenje paprike…
Bravarija mu ne pomaže samo u slučaju krupara, već je sasvim u skladu sa Franjinim majstorskim umećem i sušara, prostorija napravljena od brodskog kontejnera, u kojoj je sve na svom mestu. Troslojni zidovi kontejnera su u crno ofarbani, po dužini okrenuti jugu, kako bi se zahvaljujući sunčanim zracima štedelo na zagrevanju.Kako je jedan od glavnih problema prilikom proizvodnje paprike vlaga koja se stvara prilikom sušenja, Franja je osmislio i sistem ventilacije, postavljen na stropu kontejnera u koji u jednoj turi stane i do četiri tone paprike, pa dobija prvoklasno osušen proizvod koji je posle lako i obraditi.
– Ručno skidamo peteljke i vadimo semenke, pa bude problema kad na red dođe ljuta paprika – veli Franja, zadovoljan prodajom i plasmanom jer kupaca ima, a začinska paprika je veoma tražena.- Danas je veoma važno imati dobru ambalažu da bi roba imala što bolju prođu. Zbog toga ulažem u dizajn i tako mogu da očekujem bolje rezultate u plasmanu – ponosno priča Franja Šimon.
Deca nisu kraj njega, kao odlični fudbaleri su se zaputili u beli svet, snašli se, rade, ali bi Franja voleo da se vrate na imanje.
