Prinos šljive ove godine je prepolovljen, a zato će biti i manje rakije, kažu proizvođači. Ipak, cene će ostati na istom nivou, pa se za litar prepečenice mora izdvojiti oko 800 dinara.Uveliko se spremaju rakije kako po domaćinstvima, tako i po malim proizvodnjama i velikim desitlerijama. Međutim, kod mnogih dosta manje nego što je to bilo prošle godine. Otkupna cena šljiva nije bila visoka (od 20 do 40 dinara po kilogramu), ali rod po šljivicima nije bio prevelik. Ipak, i tako manja proizvodnja, neće dovesti do velikih pomeranja kada je reč o ceni ovog pića. Na to najviše utiče ograničen izvoz.
– Godinama već praksa je da 70 odsto roda šljive završava u rakiji. Ove godine prinos šljive je prepolovljen, a kvalitet plodova je takođe slabiji, tako da će i rakije biti manje. Ipak, cena neće rasti usled ograničenog izvoza. Kvalitetna rakija, bez obzira na to da li se spravlja u destilerijama ili se peče u lampeku, uvek nađe kupca, ali najveći problem je odstupanje od prave tehnologije i zaslađivanje rakije da bi se dobila veća količina, što, nažalost, neki i dalje praktikuju – priča Miroslav Krstivojević iz Krčmara podno Divčibara, čije domaćinstvo proizvodi godišnje do 1.000 litara prepečenice iz voćnjaka u kojima šljivu gaje po principima organske proizvodnje, a čija je prepečenica nagrađivana na domaćim i inostranim sajmovima.Rakije iz tri domaće destilerije, članice Nacionalne asocijacije proizvođača rakije “Srpska rakija”, osvojile su nekoliko medalja na Međunarodnom takmičenju za vina i alkoholna pića u Londonu, u konkurenciji više od 3.000 uzoraka jakih alkoholnih pića iz više od 90 zemalja sveta.
Izvoz rakije iz Srbije, pokazuju podaci Privredne komore, u poslednjih pet godina jeste veći za oko 40 odsto, ali nju i dalje najviše kupuju oni koji je već znaju.- Naime, u strukturi izvoza najviše rakije i dalje ide u bivše jugoslovenske republike, a na tržištu EU u Nemačku. Delimično se izvozi u SAD i Australiju, uz par izvoza za Kinu i skromnu pojavu na tržištu Rusije. Rakija je i dalje vrlo malo prepoznata kao kategorija pića u inostranstvu, što je, opet, naša šansa da je marketinški dobro ponudimo kao nacionalni proizvod u narednih deset godina – kaže Ivan Urošević iz destilerije „Tok“, koja je za svoje rakije od šljive dobila dve srebrne medalje.Osnovni preduslov za to, međutim, jeste kvalitet i uniformisana tehnologija proizvodnje, s obzirom na to da na tržištu, kako kaže, „imamo veliki broj neiskontrolisanih rakija u sivoj zoni“. Zato se šljivovica u Srbiji može kupiti i za svega 400 dinara litar, dok pojedini domaći brendovi koštaju čitavih 100 evra!
– Cene u izvozu su zaista šarenolike. Cena domaće šljivovice, koja se i najviše izvozi od svih vrsta rakije, kreće se od 6 do 100 evra, u zavisnosti od kvaliteta i samog tržišta. Izvozne cene su obično niže nego prodajne u Srbiji, jer se roba u inostranstvu plaća avansno. Kupaca i potencijala ima, ali mišljenje svih nas u Asocijaciji je da bez pomoći države, pre svega u smislu prezentacije na međunarodnim sajmovima, mi ne možemo da budemo vidljivi na svetskom tržištu – zaključuje Urošević.Stav Nacionalne asocijacije je da je neophodno udruživanje proizvođača voća i prerađivača u plasmanu srpske rakije.
– Ne sme da se desi kao što smo imali slučaj da u početnoj fazi berbe „čačanske lepotice“ i „čačanske rane“ bude ubrano 50 odsto zelenih plodova da bi se plasirali na nemačko tržište, a kada je to stalo, sva ta šljiva, koja je neupotrebljiva za preradu, završila je na domaćem tržištu. Tako su na gubitku svi – upozorava Ivan Urošević.
Izvor:https://www.blic.rs/biznis/manje-rakije-zbog-slabog-roda-sljive-kazani-su-spremni-ali-ova-godina-nece-biti/yqrzxcn
