Dunja (lat. Cydonia oblonga) je voće iz porodice ruža. Njeno botaničko ime potiče od grčkog grada Kydonia (danas Hanija) na severozapadu ostrva Krita. Legenda kaže da su u antičkoj Grčkoj bogovi dunjom određivali sudbinu. Smatrala se simbolom ljubavi, sreće, plodnosti, pameti, lepote, postojanosti i neprolaznosti. Zbog toga mnogi istoričari smatraju da su jabuke opisivane u drevna vremena zapravo bile dunje jer su češće bile zastupljene u prirodi nego jabuke. Zbog svojih lekovitih svojstava izuzetno je cenjena u Srbiji, a kao lek se osim ploda koristilo i lišće od koga se pravi čaj. Koliko je bila cenjena potvrđuje i podatak da se devojčicama često davalo ime Dunja koje je i danas popularno.
Od kompota do rakije
Dunja vodi poreklo sa Kavkaza, raste u Aziji i Evropi, na rubovima šuma, a ima je i na primorju. I danas se u Jermeniji i Iranu se može naći u prirodi. Dunja raste kao žbunasto listopadno drvo do šest metara visine. Stablo liči na jabukovo, a slični su i listovi. Od maja do juna okićeno je belim do nežno ružičastim cvetovima, dok je plod zlatno-žute sa sitnim dlačicama i dozreva u kasnu jesen. Po obliku može podsećati na jabuku, krušku ili biti nepravilnog oblika kao da je grbav. Dunje se mogu posaditi u vinogradima ili u podnožju visokih voćaka, a počinje da rađa nakon četiri godine od sadnje, dok punu rodnost dostiže sa osam godina starosti. Seme dunje sadrži različite sluzi, ulja koja neguju i hidriraju kožu pa se sve više koriste u kozmetičkoj industriji. Dunja je niskokalorično voće koje na 100 grama sadrži samo 57 kalorija, pa dobro dođe osobama koje imaju problem sa viškom kilograma i žele da smršaju.
Plod dunje često zovu vitaminska bomba jeseni jer ima velike količine vitamina C, zatim vitamin B1, B2, ali i kalijum, natrijum, cink, gvožđe, bakar, mangan, pektin i druge organske i neorganske kiseline. Pored toga, sadrži i proteine, dijetalna vlakna i ugljene hidrate. Nažalost, dunja se sve ređe jede u sirovom stanju, već se najčešće koristi u preradi za izradu kompota, želea, sokova, kao slatko ili za pravljenje čuvane rakije dunjevače. Verovali ili ne, ali dunje su odlični prirodni osveživači vazduha, pa ne čudi što su ih naše bake nekada davno čuvale na ormanima tokom zime.
Lekovita svojstva
Narodna medicina odavnina koristi dunje za lečenje. Zahvaljujući taninu i sluzi ova voćka povoljno deluje na rad creva i sprečava infektivne bolesti. Sadrži i dosta pektina, koji povoljno utiče na krvni sistem, pomaže u snižavanju krvnog pritiska i holesterola. Sok od dunje se preporučuje protiv kašlja, asme i dijareje, dok se pečena ili kuvana dunja posebno pogoduje anemičnim osobama, ali i za lečenje upala želudačne i crevne sluzokože. Dunja se upotrebljava i za lečenje sluzokože ždrela, krajnika, disajnih puteva kao i ublažavanje obilnih menstruacija. Čaj od dunjinih semenki leči nesanicu, ublažava napetost i otklanja neprijatan zadah, dok sluz od semenki leči opekotine i rane. Čaj od listova dunje je odličan prirodan lek za zaustavljanje proliva.
Zbog njenih lekovitih svojstava dunju u narodu često zovu „kraljica jeseni“, a čaj od ploda ove voćke blagotvorno deluje na disajne tegobe, smiruje kašalj, promuklost i ublažava simptome bronhitisa. Svakodnevno konzumiranje dunje u sirovom stanju pokazalo se kao blagotvorno pomoćno sredstvo kod tuberkuloze, problema sa otežanim radom jetre, dizenterije, čira na želucu, kao i kod bolesti očiju. Kompot od dunje preporučuje se kod problema s crevima ili želucem, dok je sok od ove voćke jedno od najboljih sredstava protiv dekubitusa (rana koje nastaju na telu usled dugog ležanja) opekotina, ispucale kože, svraba. Dunja se dobro pokazala i u jačanju imuniteta što svima nama u zimsko vreme, a posebno sada u vreme epidemije korone, dobro dođe.
Ovo voće je izuzetno cenjeno u Francuskoj gde se već vekovima, verovali ili ne, pravi sir od dunja. Ova po ukusu vrlo neobičan sir Francuzi kombinuju sa pečenim mesom, pre svega sa pačetinom, piletinom, ali i junetinom i divljači. Ovaj sir je snažan izvor energije, ali se ne preporučuje se dijabetičarima i gojaznim osobama. Za kraj vam poklanjamo recept za ovaj neobičan sir.
Sir od dunje
Priprema: Dva kilograma dunja skuvati, zajedno sa korom, dok potpuno ne omekšaju. Kada se ohlade, iseći na komadiće i ispasirati. Izmeriti dobijenu masu i na kilogram ipo pirea od dunje dodati kilogram šećera. Sve ponovo kuvati na laganoj vatri 45 minuta uz neprestano mešanje. Kada se sir skuva sipati u odgovarajuću tepsiju, plitku staklenu posudu ili u posudice. Kada se ohladi, sir iseći na kocke, uvaljati u prah šećer, i staviti na tamno i suvo mesto da se dobro ohladi i stegne.
Izvor: Agrobiznis magazin
1 коментар
0652616454