Обилне падавине које су погодиле неке области наше земље довеле су до изливања река али и подизања нивоа подземних вода што је допринело да многи повртари из тих области претрпе значајне штете.
Након поплава људи који гаје воће и поврће у својим баштама често су у недоумици колико је оно безбедно за употребу. Након повлачења воде , земљиште остаје контаминирано многим бактеријама услед подизања нивоа подземних вода па долази до мешања фекалија услед изливања септичких јаме и измета животиња из штала. Такође, услед поплава долази и до изливања тј. мешања уља и горива из пољопривредних машина, аутомобила али и хемикалија из кућа.Уколико је вашу башту захватила само киша, нема разлога за забринутост. Са друге стране, уколико је башту захватила вода из речних токова, воће и поврће може бити контаминирано фекалним бактеријама, као што су ешерихиа коли и шигела, вирусом Хепатитиса А, као и хемијским контаминатима: бензином, моторним уљем, разним хемијским растварачима и индустријским загађивачима. Овакве ствари нису за шалу и највише могу да угрозе здравље деце, старијих и оних са слабијим имуним системом.
Уколико је јестиви део биљке дошао у контакт са речном водом, било да је то само мало или је биљка била потпуно потопљена, постоји здравствени ризик. Такође, у већини случајева не постоји начин да се биљка ефикасно очисти. Савет је да све што је захваћено поплавом баците на отпад на прописан начин. Али, нешто се може и спасити. Ево неколико савета:
Илустрација: Уколико је само пала киша немате проблем, али ако се излила река и поплавила онда морате све бацити због фекалија и токсичног отпада
Баците сво поврће које се конзумира свеже (зелена салата, млади лук, купус), као и сво зелено лиснато поврће попут спанаћа, блитве, руколе. Не постоји могућност да се овакво поврће ефикасно очисти, јер је пуно набора који су легло патогених бактерија. Сво бобичасто воће, попут малина и јагода је такође немогуће довољно добро опрати како од бактерија, тако и од паразита и хемијских загађивача. Кување поврћа ће убити бактерије и паразите, али неће уклонити индустријске и хемијске загађиваче. Остало воће и поврће може бити спашено зависно од времена бербе. Уколико је берба неколико недеља после поплаве, ове биљке треба опрати, ољуштити и скувати. Пре бербе проверите да ли је воће и поврће мекано, напрсло, или има било каквих физичких оштећења и ако је тако, баците га. Целовито воће и поврће се може јести, уколико се претходно добро опере водом са чесме (не користите сапун!) И кратко (2 минута) потопи у слаби раствор варикине (2 кашике на 4 литре воде) и након тога опет добро опере хладном водом са чесме. Након прања, ољуштите и скувајте. Водите рачуна да избегнете унакрсну контаминацију са кухињским и другим површинама.
Парадајз, патлиџан, тиквице, краставац и остало мекано поврће није безбедно и представља високи ризик по здравље.Поврће код којег се развио цвет пре поплаве (попут броколија, карфиола) до бербе представља недефинисан ризик. Дакле, када се плод развије, можете га опрати И скувати као што је наведено, али ризик од тровања и даље постоји.
Илустрација: Прањем руку пре бербе заштитите воће које није било у директном контакту са поплавном водом
Да би сте заштитили воће и поврће које није било директно захваћено поплавом, перите руке пре и после бербе, не улазите у кућу са обућом коју сте носили у башти и пресвуците одећу.
Немојте продавати воће и поврће из потопљених башта, јер можете угрозити здравље других људи. Уколико имате било каквих недоумица око безбедности воћа и поврћа из ваше баште, обратите се стручњацима који ће вам дати одговарајући савет.
Извор: https://pupoljak.rs/2023/06/03/sta-ciniti-nakon-poplave-sa-poljoprivrednim-usevima/
