Стручњаци изнели процене лошег утицаја кише на ратарске и воћарске усеве

Аутор: Gdjakovic
225 посета
Агрономи кажу да би било добро да дође до смене климе и наступи топлији период, са више сунца и вишом дневном температуром.

Кукурузу; који се код нас највише сеје; обилне падавине нису; бар за сада; наудиле, али пшеници, другој доминатној пољопривредној култури, чија жетва предстоји за месец до месец и по дана, велика количина падавина нанела је штету, усев је масовно полегао; што ће умањити приносе.

Стручњак за пшеницу проф. др Мирослав Малешевић изјавио је за „Дневник” да је полегање пшенице услед кише и превлажног земљишта масовно.

– У фази наливања зрна полегање ће изазвати велику штету. Зрно ће бити слабије наливено, квалитет зрна неће бити добар, а клас ће бити подложан болести и штеточинама – навео је проф. др Малешевић. – Полегла пшеница се неће исправити. Само ће клас заузети вертикалан положај док ће стабло остати повијено. Губитак приноса већ сада се може проценити на десет до 30 одсто и ратари не могу ништа да учине да би спасли род.


Осигурање се исплати

Ђорђе Војновић је саветовао повртаре, али и остале који се баве пољопривредом да услед промене климе треба да осигурјау род.

– Током обилних киша било је и леда, па је забележено да је у делу Сремске Митровице било града који је једном газдинству направио штету – рекао је Војновић. – Тек посејана расада корнишона је страдала и требало је обновити сетву краставаца, што је двоструки трошак. Таквих примера има сигурно још, па не треба штедети новац за осигурање.


Др Горан Бекавац са Националог инситута за ратарсатво и повртарство казао је да је кукурузу било одвише падавина и да је задњи час када треба да наступи сунчани перод. – У фази када је кукуруз достигао 20 до 30 сантиметара и развио неколико листова не треба више кише. Оранице су превлажне, што допиноси развоју корова. Потребно је више сунца да би брже напредовао.

Воћа из године у годину имамо све више. Лане је забележен род од 1,4 до 1,5 милиона тона. Тренутно су најугроженије трешње, ране и средње ране сорте. Род је услед кише попуцао и воћари који имају трешњаке биће на губитку јер такво воће као друга класа је јефтиније и не може да иде у извоз. И јагоде су током обилних киша страдале јер је због велике влаге род трулио, па јагода ове године имамо за трећину мање него прошле године.

Професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Ненад Магазин казао је за „Дневник” да су малине, боровнице и купине у фази цветања па се са сигурношћу не може казати колико су обилне падавине утицале на ово воће.

– У фази цветања бобичастом воћу је најважније да добију адекватну заштиту у право време. Да ли су воћари успели у томе да би се спречиле болести и штеточине због влажних листова, видеће се у фази зрења

У повртарству честе кише наносе штету само у расадницима јер је стигло време да се сеје расад паприке, парадајза и целера на отвореним пољима, док осталом посејаном поврћу на њивама више смета влажност ваздуха.

– Због велике влаге на њивама, повртари не могу да уђу у поља и крену да расађују струкове поврћа, па троше енергент док расада прераста – казао је за „Дневник” professor Пољопривредног факултета у Новом Саду Ђорђе Војновић.

По његовим речима, вађење младог кромпира је при крају и за кртолу јаке кише нису утицале на квалитет род а ни принос. – Ни кромпиру посејном у мају за јесењу и зимску потрошњу, такође, не сметају падавине. Грашку и боранији више смета влажност ваздуха него падавине – казао је Војновић.

З. Делић

Извор: Dnevnik.rs

Srodni tekstovi

Оставите коментар