Син чувеног професора докторирао на боровници

Аутор: draganadpetrovic
281 посета

Пола милиона садница боровнице сваке године направи се на плантажи у Великој Плани и велики број њих лако пронађе пут до воћњака широм Балкана.Место где се праве и до доктората школују боровнице, могла би се у пар речи описати плантажа „Супериор“ Небојше Ђиновића у селу Бресје код Велике Плане, иначе познатог као произвођача сорти поврћа широм Балкана.

– Направимо из пола милиона садница сваке године. Неке нам преживе, неке не, али та природна селекција оног што продамо их прави најбољим за узгој на Балкану јер прошле су тест мразева и високих температура које носи ово поднебље. Овде се рађају, иду у вртић и школу, а „докторирају“ кад као трогодишње биљке дају плод код будућег власника – казао је у емисији „Српски домаћин“ канала АгроТВ Ђиновић, дипломирани агроном и син чувеног професора Иве Ђиновића.

Ђиновићи већ тридесет година ради селекцију сорти и хибрида, производи семе поврћа и саднице ароније, боровнице и бобичастог воћа на седам хектара свог производног погона на отвореном. Концепција је узета од најбољих на свету када је размножавање биљака у питању, Холанђана, у шта се Небојша уверио из прве руке.

– Био сам члан плато-пројекта које је наша Привредна комора организовала и били смо у Белгији и Холандији да видимо како они то раде. Довољно је било то видети да се у глави створи план како то код нас треба да изгледа – објашњава свој почетак овај агро стручњак.

Илустрација: Боровница је увек тражена на иностраном тржишту

А преношење виђеног из далеке Холандије на наше поднебље је донело је бољитак читавој Србији али и шире – Балкану. Према подацима од пре короне, за 2019. годину, са својим сертификованим семеном поврћа „Супериор“ је држао више од половине тржишта Србије и, на пример, чак 82 одсто у Бугарској, а стигло се и до далеког Узбекистана. Ако сте на локалној пијаци чули са паприку „слоново уво“, а вероватно јесте, њено место рођења је Велика Плана.

– Ако ништа друго, ми смо спустили цену производње боровнице овде. Увели смо неке нове сорте и показали смо људима научни приступ гајењу боровнице, јер ми смо агрономи овде, а не неки банкари који се баве овим послом – истиче Ђиновић.Данас веома успешна прича о боровницама у Великој Плани могла је да има сасвим другачији развој јер испала је случајност.

– Ми смо у ствари требали да радимо милионе садница лаванде за једну хрватску фирму, „Љеко биље“ из Истре. Међутим, када се чуло да лаванда из Србије треба да дође у Хрватску избиле су тамо несугласице и посао је пропао, а наша лабораторија није имала шта да ради. Отац је одлучио да кренемо са аронијом, за коју 2012, 2013. овде нико није ни чуо. Када је после неког времена тражња за аронијом пала, ја сам увео боровницу – прича Небојша.

Показало се да је место за боровницу право. Ђиновић истиче да чак ни земљиште није пресудило, јер она се „школује“ у саксијама, него ружа ветрова која је веома повољна у том крају. Ветар суши лист боровнице после наводњавања и она никада није влажна, а то спречава развој болести. Томе, додуше, помажу и канали за одводњавање јер боровница се интензивно наводњава па мора и да се одводњава.

Илустрација: Имају чак 15 сорти борoвнице на свом имању

Расадник „Супериор“, који сада броји 77 радника, је део све веће приче о „плавом злату“ у Србији, где се годишње повећавају засади, каже Ђиновић, за по 1.000 хектара.

– Боровница свуда „ради“. Ако не иде у Русију, иде у Европу, ако не иде у Европу иде у Африку… Плод је веома укусан, а српски поготово јер има више шећера и крупнији је него онај из Пољске, и свуда је тражен – објашњава саговорник АгроТВ.
У „Супериору“ имају 15 сорти боровнице, а Ђиновић истиче да иако је ђук неприкосновен, његов лични извор је хана‘с чоисе (Ханна‘с цхоисе).

– Мој отац је направио нову сорту коју сам ја крстио у спринг, јер долази у пролеће, пре ђука. Она је другачија – рана сорта, крупно зрно, рађа у гроздовима, и то је можда будућност – каже Небојша.

Он има још неколико савета за оне који желе да се упусте у гајење боровнице.
– Уколико имате земљу која одговора условима, да је киселост пХ вредности 4,5 до 5,5 и да је растресито, и да имате воду без много натријума, гајите је у земљи. Али ако то немате, увек можете да гајите у саксијама. У саксијама је гајење спринт, или трка Формуле један, док је у земељишту више рели трка, спорија тежа и дуже траје. На крају, гајење у саксијама доноси више новца – саветује Небојша Ђиновић.

Он каже да просто обожава да ради у отвореном пољу, и због тога има личних 3,5 хектара на којима боровницу ради са комшијом.
– Ја после напорног дана у канцеларији, на састанцима или на путу у авиону или колима, највише волим да седнем на трактор и одем у поље да урадим нешто на боровници. Да’л је то кошење, прскање, орезивање… није битно – каже Небојша, ускоро доктор агрономије.

Извор: https://www.agrotv.net/posle-povrca-djinovici-doktorirali-i-na-borovnici/

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар