Реч стручњака: Исхрана пшенице и зашто је важна

Аутор: draganadpetrovic
310 посета

Примена ђубрива у савременој пољопривредној производњи пшенице је колико једноставна толико и озбиљна агротехничка мера за очување и повећање стабилног приноса. У нашим подручјима пшеница се храни углавном минералним ђубривима.Када говоримо о примени минералних ђубрива, углавном се мисли о примени макроелемената: азота, фосфора и калијума, али не би требало заборавити и примену микроелемената: магнезијума, гвожђа, бакра, мангана, цинка и других елемената у одређеним типовима земљишта у којима се јавља њихов недостатак.

Ђубрење пшенице и препоруке о количини минералних ђубрива, даје се на основу :
– садржаја храњивих елемената у земљишту утврђен на основу хемијских анализа, путем контроле плодности земљишта, (а то треба урадити сваке четврте године)
– планираног приноса пшенице
-ђубрење органским и минералним ђубривима претходног усева, захтева појединих сорти и економском стању, образовању и жељи самих пољопривредних произвођача

Потребе пшенице за хранивима, односно азотом, фосфором и калијумом су знатне. На основу података истраживања, пшеница изнесе у просеку за једну тону зрна, плус сламу која носи то зрно: азота 25 кг, фосфора 10 кг и 30 кг калијума.Азот је као храниво од великог значаја за пшеницу. Учествује у изградњи лисне масе, стабљике, омогућава правилно и добро бокорење, а самим тим делује на раст и развиће биљке, односно на принос пшенице. Пшеници треба обезбедити азот током целе вегетације. Од предвиђене количине азота за одређени принос треба растурити једну половину пре орања и заорати, и на тај начин обезбедити добро бокорење. Другу половину предвиђеног азота требало би додавати кроз прихрањивање. Код лошијег развоја биљака и на лакшим земљиштима (брже испирање азота) примењују се два прихрањивања. Прво прихрањивање до краја марта, са четвртином предвиђене количине азота и то УРЕА-ом, а друго прихрањивање до краја априла четвртином азота, ђубривом КАН-ом и тада би могло да се примени ђубрење микроелементима ако за то постоји потреба.

Илустрација: Правилна исхрана пшенице неопходна је како би се осигурао добар принос и квалитет зрна

Количине азота које треба применити за висок принос, у укупној вредности треба да буду од 80-120 кг/ха. Са повећањем количине азота требало би бити опрезан због могућности полегања усева и осипања зрна, што зависи од особина сорти пшеница које се гаје.Код прихрањивања, а и уопште код ђубрења на киселим земљиштима без обзира на време примене, треба изоставити УРЕА-у и увек примењивати КАН.

Значај фосфора је у томе што омогућава азоту да оствари своју улогу. Највећи ефекат се постиже ђубрењем заједно са азотом. Ђубрење само са фосфором, без азота, нема већи значај, а заједно су колебања у приносу мања и биљка се брже развија и боље укорењује. Усев је гушћи и долази до ранијег пораста биљака, а сазревање је уједначеније.

Да би се овакви ефекти постигли, усев пшенице требало би ђубрити са 60-100 кг/ха фосфора, зависно од количине лако проступачног фосфора у земљишту. Целокупну количину предвиђеног фосфора треба растурити пре орања и заорати (због мале покретљивости потребно је од 3 до 6 месеци да се фосфор спусти у зону кореновог система).

Утицај калијума је најмањи на принос зрна пшенице. Калијум повећава отпорност на болести, омогућава боље снабдевање хранивима, отпорност на сушу.Требало би ђубрити пшеницу са количинама калијума од око 60 кг/ха пре сетве и заорати.

Илустрација: Пре употребе ђубрета неопходно је урадити анализу земљишта

Све ово требало би имати у виду код одређивање количина ђубрива. Пре свега, потребно је урадити хемијску анализу земљишта и на основу тога срачунати оптималне количине ђубрива. На тај начин, уз мања улагања, остварићемо максималне приносе.

За Агро ТВ: дипл. инж. Златко Вамповац, ПССС Београд

Извор: https://www.agrotv.net/ishrana-psenice/

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар