Парадајз округло – срцолики црвени плод истоимене биљке већ вековима је познат као „чувар младости и здравља“ и без њега је данас незамислива медитеранска кухиња. Свеж, куван, као зачин, сок или кечап користи се широм света. Парадајз (лат. Соланум лyцоперсицум Л.) је биљка из породице помоћница и у блиском је сродству са дуваном, кромпиром, плавим патлиџаном, паприком и отровним велебиљем. Због изузетног лековитог учинка на људско здравље Пјетро Андреа Матиоли, италијански лекар и ботаничар из 16. века га је назвао „помо д’оро“ или златна јабука.
Биљка Астека и Маја
Парадајз води пореклом је из Јужне Америке, у исхрани су га користили Астеци и Инке. Према легенди ову биљку у Европу је донео шпански истраживач Хернан Кортез, али поједини истричари сматрају да је за то заправо заслужан Кристифор Колумбо. Било како било, у почеку парадајз је био украсна биљка јер се веровало да је отрован. Међутим, временом људи су се одважили и почели да уживају у конзумирању сочних, црвених и укусних плодова парадајза.
Постоје бројне врсте овог плода – говеђе срце, крушкасти парадајз, без семенки, ситан парадајз у грозду, жути и зелени, јабучар, чери … Парадајз на нашим просторима се узгаја од маја до октобра, али захваљујући пластеницима и стакленицима може да се купи током целе године у продавницама. Парадајз је главни извор ликопена најснажнијег природног антиоксиданата и бета-каротена који додаје живописну црвену боју биљкама и утиче на здравље коже и имуно систем.
КАКО МЛАДИМА ИЗГЛЕДА ЖИВОТ У СРПСКИМ СЕЛИМА? Шта недостаје да би било добро?
Парадајз се састоји од 94 посто воде, богат је витаминима Ц, Б1, Е и К, као и фолатима и калијумом који благотворно делује на крвне судове и срчани мишић, па се оправдано верује да редовна конзумација парадајза смањује ризик од можданог и срчаног удара. Занимљиво је да чак и када се пресече на пола парадајз изгледом невероватно подсећа на човеково срце. Бројна научна истраживања показала су да учинак ове биљке на људско здравље зависи од врсте и величине због количине минерала и витамина у њима. Иако много мањи од обичног, чери парадајз има већи садржај бета-каротена него његов већи „рођак“. Парадајз је најделотворнији као сок и регулише метаболизам, јача отпорност и избацује сувишну течност из организма. Уколико није слан снижава крвни притисак, поправља крвну слику, регулише варење, ефикасан је против болести јетре, панкреаса и реуме. Сок од парадајза препоручује се и код премора, јер крепи и чисти организам, добар је природни лек против превременог старења, кашља, плућних и болести мокраћних органа, алергије, анемије, артритиса, астме, болести уста, зуба и ждрела, екцема…Сок од парадајза смањује слепљивање тромбоцита, те спречава тромбозу, нарочито код особа са дијабетесом тип 2. Осим тога смањује ниво лошег холестерола и његово таложење на крвним судовима.
Парадајз- воће или поврће?
Иако многи парадајз сматрају за поврће, ботаничари су га класификовали као воће, али се у свакодневној употреби користи као поврће или гарнир. Приликом куповине бирајте најсветлије црвене плодове, јер садрже највећу количину антиоксиданаса. Препорука је да се држи подаље од сунчеве светлости на собној температури, а не у фрижидеру, јер му то може покварити укус. Кување парадајза ће помоћи у ослобађању ликопена, а уз додатак маслиновог уља тело га лакше апсорбује. Међутим, треба напоменути да постоји и могућност нежељених дејстава. Наиме, парадајз садржи јабукову и лимунску киселину, па превелика конзумација може изазвати горушицу, посебно код особа које имају проблеме са дигстивним трактом. Зато стручњаци особама са оваквим проблемима препоручују да дневно поједе по један парадајз средње величине или седам чери парадајза у једној порцији.
Парадајзу је, веровали или не, посвећен и фестивал Ла Томатина који се већ осам деценија одржава последње среде у августу у шпанском граду Буњол. Тог дана тачно у 11 сати почиње својеврсна борба, односно међусобно гађање парадајзом. Због великог интересовања туриста за овај фестивал број учесника је ограничен на 20.000. За гађање се користи искључиво презрели парадајз који више не може да се употреби у исхрани. Фестивал се одржава на градском тргу Плаза дел Пуебло и међусобно гађање траје тачно сат времена. Како би се избегле могуће повреде парадајз се најпре изгњечи у руци, а најчешће се користе и заштитне наочари. Када се борба парадајзом заврши сву учесници према „Кодексу части“ помажу да се очисте улице и околне зграде од остатака парадајза, док се они сами перу под шмрковима воде. Рекорд фестивала био је 2004. када је учествовало око 38.000 људи, а потрошили су 125.000 килограма парадајза.
