У заштићеном простору, ротквица се најчешће гаји у јесен и у пролеће, али је веома погодна за континуирану производњу, пре свега због кратке вегетације. Међутим, то може представљати тешкоћу због нагомилавања патогена у земљишту.
Може се гајити као главна култура, као претходна или накнадна, или као мешана култура (између салате, парадајза, паприке). Поред гајења у земљишту објекта, успешно се гаји на столовима, у сандуцима или у пластичним контејнерима, са пречником саксије 6-8 цм. Уз гајење у објектима са грејањем или без грејања, ротквица се успешно гаји и у лејама, у башти и на њиви, уз покривање агротекстилом. На тај начин се добија 15–30 дана раније. У заштићеном простору гаје се сорте кратке вегетације.
Сеје се у припремљено земљиште, у пантљике од 10 до 20 редова. Растојање између пантљика је 40–50цм, између редова 10–15 цм, а у реду 3–5 цм. Сеје се плитко, до 2 цм, најчешће 3-4 г семена на квадратни метар. У зависности од сорте, добија се 150–300 биљака по квадратном метру. У периоду ницања, потребна је температура око 18–20°C у сунчаним данима, односно око 12°C када је облачно. После ницања температура је нижа за 5-6°C, а у фази формирања задебљалог корена оптимум је 12–14°C а ноћу 4–8°C.
Илустрација: Ротквице добро подносе ниске температуре чак и мраз
Ротквица добро подноси нижу температуру (краткотрајно чак и мраз до –3°C), али краткотрајну високу температуру (до 35°C) може да поднесе само при интензивној осветљености.
У току облачних зимских дана, ако је у објекту температура 20°C, изостаће образовање корена. Ротквици је потребно много светлости.
У току зиме потребна су 1-2 обилна заливања са 10–30 л/м² . У пролеће се залива сваких 5-7 дана са 10–20 л/м². За успешан раст корена потребна је релативна влажност ваздуха до 80%. При високој влажности јако се развија розета, а појављују се и обољења.
За успешну производњу ротквице неопходно је структурно земљиште, а потребе за хранивима су релативно мале. Зато при гајењу у оптималном земљишном супстрату нема потребе за допунским ђубрењем. На мање плодно земљиште уноси се 50 г азота, 100 г фосфора, 120 г калијума и 50 г магнезијума по квадратном метру. За остваривање високог приноса, прихранује се једном, са 50 г азота/м², у фази два до три права листа.
Берба ротквица траје 7–14 дана, при чему се недељно бере једном до два пута. Време бербе зависи од времена сетве, а принос се креће од 250 до 300 комада на кв. метру (око 4 кг/м²).
Према речима једног бечког стручњака за намирнице , ротквице наш организам снабдевају калијумом, витамином Ц, селеном и фолном киселином. Ротквица подстиче лучење пробавних сокова и рад црева, па се препоручује особама које пате од затвора.
Приликом куповине, роткице морају имати свеже зелено лишће с коренчићима на крајевима. Обратите пажњу и на величину ротквица јер веће роткице могу бити старе, љуте и шупље.
Илистрација: Свеже ртоквице имају зелено лишће и коренчиће
Да бисте их проверили, лагано их притисните. Ако су чврсте, то је сигуран знак да су тек убране, а ако су меке велика је вероватноћа да су шупљикаве и горке.
Ротквицама одрежите зелено лишће јер уколико га оставите, оно ће проузроковати стварање влаге која уништава хранљиве састојке. Ротквице чувајте у пластичној врећици у фридеру највише 5-7 дана.
Извор: https://pupoljak.rs/2024/01/06/evo-sta-treba-da-znate-ako-resite-da-gajite-rotkvice/
ФОТО: Pixabay
