Краставац је једна од најздравијих намирница и састојак готово сваке салате. Због богатства витамина и минерала има бројне предности за људски организам. Уз то се састоји од 95 одсто воде, не гоји и савршен је скидање вишка килограма. За исхрану се користи већ више од 5.000 година а због својих лековитих особина има велику примену у лечењу и козметици. Због веће количине калијума важи за један од најбољих диуретика који помаже избацивању вишка воде из организма. Препоручује се да се једу у свежем стању, мада су кисели краставчићи обавезан део туршије, али због соли која се додаје приликом кисељења треба их умерено конзумирати.
Краставац (лат. Cucumis sativus), једногодишња зељаста биљака из породице бундева. Иако се сматра за поврће ботаничари га сврставају у воће јер му се плод развија из тучке цвета. Пореклом је из Индије а постоје докази да се гајио на падинама Хималаја још пре 5.000 година. У сласт су га конзумирали стари Египћани и Индијанци, а нешто касније Грци и Римљани који су краставац проширили и на остале делове Европе.
Краставац је пузава лоза која се укорењује у земљи и расте на потпорним стубовима или решеткама око којих се обмотава спиралним витицама. Може да расте и без подлоге и тада се шири по земљи. Корен краставца је осовински са разгранатим бочним жилама које продиру до 30 цм у земљу. Стабло је полегнуто и може да нарасте до два метра. На себи има чекињасте длаке и велики број рашљика које му служе за причвршћивање. Листови су прости, обрасли чекињама са урезима на дугачкој дршци из чијих пазуха се развијају се секундарне вреже. Цветови су жуте боје, а облик плода може бити: јајаст, вретенаст, округласт, издужен, цилиндричан. Величина плода је различита од неколико грама до једног килограма у зависности од сорте.
Краставац важи за теже сварљиву храну, али то је зато конзумира у недозрелом, зеленом стању а хранљиве материје се полако ресорбују у желуцу стварајући при том гасове. Заправо, краставац би требало јести кад почне да жути али тада губи сочност и препознатљив мирис и укус.
Краставац не садржи масти, 100 грама краставаца има само 15 калорија, а кора је богата влакнима који регулишу пробаву. Богат је витаминима А, Б 1, Б5 и Б 7, има веће количине антиоксиданаса, минерале и једињење физетин који је кључан за очување можданих функција. Истраживања су показала да физетин побољшава памћење и чува нервне ћелије од последица старења. Због богатства витамина Б штити организам од стреса, смањује нервозу, анкциозност, а његова способност да утиче на избацивање вишка воде из организма помаже правилнијем раду срца и плућа. Један од важних састојака краставаца су флавоноиди у чијем саставу се налази квертецин, једињење које спречава ослобађање хистамина што га чини природним леком против алергија. Сок од краставца садржи силицијумску киселину, важну за одржавање здравља мишића, лигамента, хрскавица, костију и коже. Осим што хлади и освежава организам краставац спречава непријатан задах и уништава бактерије у устима.
Употреба у народној медицини
У народној медицини краставац се сматра за најбоље природно средство за лечење и негу коже. Верује се да сок од краставца лечи мање чиреве, уклања митесере, лишајеве и пеге од сунца. Краставац је незаменљив лек против опекотина јер хлади кожу, а помаже и код убода инсеката јер умањује свраб. Од старе Грчке и Египта до данас жене су га користиле за улепшавање и негу коже. Гркиње су мешале сок од краставца са брашном, а потом ту смесу стављале на лице како би се освежиле и задржале младолик изглед. Колутови краставца на очима умањују подочњаке па се ово и данас често користи као једно од најефикаснијих начина за уклањање тамних колутова испод очију. Може се користити и као маска за косу која постаје јака и сјајна, али и као природно средство за јачање ноктију.
Лековито је и семе краставца које се свеже или осушено у хладу служи за припрему чаја. Сматра се да је чај од семенски краставца добар за лечење бешике и бубрега, а Францускиње га пију за одражавање витке линије.
Чај од краставца као помоћно средство за лечење бубрега и бешике припрема се тако што се из зрелих краставаца изваде семенке, оперу и осуше. Затим се у 200 мл воде сипа кафена кашика семенки и кува око десет минута. Чај пити прохлађен и на празан стомак.
