Уочи новог циклуса у производњи поврћа, посетили смо пољопривредно газдинство Самарџић, у плодном атару Ченеја, код Новог Сада. Како у пољопривреди изгледа спој младости и искуства, и да ли син слуша оца, или је можда обрнуто.
Светозар Самарџић је мастер инжењер пољопривреде. У повртарству је наставио традицију деде и оца. Како истиче, синергијом знања и технологије подигао је производњу на виши ниво, зато са пласманом лука, шаргарепе и кромпира нема проблема, јер купци траже квалитет. Поред тржишних изазова, климатске промене и појава нових патогена су реалност са којом се суочавају све гране пољопривреде, зато се без модерних технологија и примењене науке не може напредовати, поручује овај млади повртар.
Илустрација: Самарџићи традиционално гаје лук, шаргарепу, кромпир…
На овом пољопривредном газдинству не постоји међугенерацијски јаз. Светозаров отац Боро, иако доајен у повртарској производњи, без задршке поздравља нове трендове.
Уочи новог производног циклуса у повртарству Самарџићи очекују добре резултате. Кажу да у оцени своје производње увек посматрају петогодишњи период у којем углавном буду две лоше и три добре године.
Спој искуства и младости, традиције и технологије, уз примењено знање представља рецепт за успех у повртарству. Самарџићи то на делу потврђују.
Извор: https://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/backa/iskustvo-cenejskih-povrtara-uvek%C2%A0-budu-dve-lose-pa-tri-dobre-godine_1697542.html
ФОТО: Pixabay
