Производња и тржиште вишње: ДОБАР РОД У 2022. години

Аутор: draganadpetrovic
132 посета

Уколико се посматра по административним окрузима Србије, вишња се највише гаји на југу Србије, у Нишавском,Јабланичком и Топличком округу, нешто мање у Београду,Подунавском и Зајечарском округу. Најмање је има у Златиборском, Моравичком, Пиротском и Рашком округу.Према статистичким подацима површине под вишњом расту из године у годину, и на основу тих података Србија се налази на четвртом месту у Европи. Велике површине под вишњом налазе се у јужној и источној Србији, Мачви,деловима Шумадије, Срему, северу Бачке и средњем Банату.
Вишња је једна од ретких воћних врста која је заступљена у источној Србији. Општине са највећом производњом вишње су Прокупље (2.085 ха), Мерошина (1.411 ха), Лесковац (1.353 ха), Књажевац (926 ха) и Шабац (588 ха). Као што је познато, углавном се гаји облачинска вишња, која је намењена
замрзавању или различитим видовима прераде.

ПОВРШИНА, ПРИНОС И ПРОИЗВОДЊА ВИШЊЕ
У 2021. години површине под засадима вишње износиле су 19.551 ха. Према статистичким подацима просечни петогодишњи принос вишње износи oко 6,7 т/ха, док је у прошлој години износио скоро 8 т/ха. У 2021. години је произведено 155.137 тонa вишње, што представља око 6,4%
мање у односу на претодну годину. Просечна петогодишња производња за горе наведени период износи око 127.505 тонa.

ИЗВОЗ ВИШЊЕ
У 2021. години извезено је 38.683 тоне, односно за скоро 5%мање у односу на претходну годину. Вредност извоза у 2021.години износи скоро 40,5 милиона евра. У 2021. години извоз вишње у смрзнутом стању је чинио око 80,5% укупног извоза вишње, док се свежа вишња извозила знатно мање, 19,5%.Вредносно учешће вишње у укупном извозу воћа је 4,91%.
У 2021. години вишња се највише извозила у земље ЕУ, у количини од 25.052 тоне у вредности извоза од око 25,5 милиона евра. Вишња се највише извозила у Немачку и то у количини од 10.981 тоне, у вредности извоза од 9,9 милиона евра. Затим у Руску Федерацију у износу од 10.299 тона у
вредности извоза од скоро 12,3 милиона евра. Вишња се извозила и у ЦЕФТА земље и то у количини од 2.358 тона,а у вредности извоза од скоро 1,4 милиона евра. Од ЦЕФТА земаља вишња се највише извозила у Босну и Херцеговину и то у количини од 2.252 тоне, а у вредности од 1,2 милиона евра, и знатно мање у друге земље.

Илустрација: Прошле године највише вишања смо извезли у земље ЕУ

УВОЗ ВИШЊЕ
У 2021. години увезено је 1.520 тона вишње, у вредности увоза од 1,4 милиона евра. Највише вишње се увозило из земаља ЕУ у количини од 755 тона, у вредности увоза од 834 хиљаде евра. Земље из којих се највише увозила вишња су Хрватска, и то у количини од 185 тона, затим Немачка и то
у количини од 176 тона. Вишња се још увозила из ЦЕФТА земаља и то у количини од 719 тона, а у вредности увоза од 482 хиљаде евра. Од ЦЕФТА земаља вишња се највише се увозила из Босне и Херцеговине и то у количини од 458 тона,Северне Македоније у количини од 260 тона и знатно мање из других земаља.

БЕРБА 2022.
До само пре три године око 75.000 сезонаца у пољопривреди радило је без било каквог социјалног и здравственог осигурања. Захваљујући порталу „Сезонски радници“, данас је ангажовано преко 60.000 осигураних радника у аграру пренео је РТВ. Међутим воћари у Војводини који се баве
производњом трешања и вишања кажу да је радна снага скупа,али и да је нема довољно, па се стога опредељују за машинско брање воћа. Берба вишања на плантажама у Бешкој обавља се
машински. Раније су у берби користили радну снагу која је једва покривала цену вишње по хектару. Компанија Матијевић у Футогу има засад вишње на 250 хектара. Напомињу да се машинска берба исплати јер се тако дневно обере 2,5 хектара тог воћа, док би за ручну бербу било потребно 500 радника.Роберт Немеш из Кикинде је произвођач трешње и користи сезонске раднике у берби, додајући да је највећи трошак у производњи тог воћа управо радна снага.

Илустрација: Ручна берба вишања дефинитивно се не исплати

Према извештајима са портала „Сезонски радници“ најзаступљенији послови у пољопривреди где су ангажовани сезонци су припрема земљишта, садња, сетва и жетва.
Док су лесковачки вишњари задовољни и преносом и ценом у Бојничком крају, вишњу је на неким местима уништио град јавио је РТС. Оно што је остало на крошњама сматрају да се не исплати брати јер је цена берача од 25 до 35 динара по килограму, зато се већина произвођача вишње, и у овим
крајевима, одлучује за машинско брање које је брже и много јефтиније.Вишње су сочне, слатке, да је крупнија била би ово одлична година каже Далибор Станковића: „Уз добру негу производња је добра, прошле године било је 9 тона по хектару ове ће бити 11 до 12.
Нинослав Станковић, одлучио се за машинско брање неупоредиво брже бар три пута јефтинија, каже може боље,али смо задовољни овогодишњем родом. „Ја имам негде око 600 стабла вишања и прилично сам задовољан, рецимо чек од неких 10 кг по по стаблу што се сматра за пристојан род,истиче Далибор.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО/Pixabay

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар