Са хладним временом, мразом током ноћи и ниским температурама преко дана овај март није личио на пролеће, па се можда мало и окаснило са пролећном садњом у баштама. Искусни баштовани кажу да је узгој поврћа на свом комаду земље најбољи лек за свакодневни стрес. Додуше, има и оних који тврде да није вредно времена, енергије и новца. Али, њима овакав текст и не треба, па га пишемо за баштоване аматере и све оне који у баштенским пословима виде вишеструку добит која не мора да се односи само на уштеду у новцу. Прво, сваки рад у башти доноси неопходну физичку активност на свежем ваздуху, друго гледате како расте нешто што сте ви посадили и, треће али не и најмање важно, на тањиру ћете имати поврће које је сигурно мање третирано разним хемикалијама, па је самим тим и здравије у односу на оно које купујете у супермаркетима.
План садње
Уколико животе на селу онда је башта обавезан део сваког сеоског домаћинства и немате проблем са простором. Уколико пак живите у граду, могућности су вам знатно мање али то не значи да на тераси не можете да посадите цвеће и зачинско биље у саксијама. Како саветују баштовани, без обзира на величину будућег повртњака најпре треба припремити земљу, јер од њеног квалитета зависи и род. Уколико је у питању мања површина биће вам довољан ашов и мотика, док је за веће повртњаке ипак потребан мотокултиватор. Припрема земље је неопходна и за садњу у саксијама, мада то можете избећи куповином већ припремљеног супстрата. Али, то сте сигурно већ знали. Да би поврће брзо и лепо напредовало, потребно је земљу обогатити ђубривом, најбоље прегорелим стајњаком. У песковито и растресито земљиште неопходно је додати хумус, док се у збијено и глиновито обавезно сипа одређена количина песка како би се побољшала дренажа тла. Не треба заборавити да биљке са плићим корењем, захтевају мању количину ђубрива, јер им се коренов систем налази свега неколико сантиметара испод површине тла.
Када сте земљу добро „нахранили“ направите план садње и водите рачуна да неке биљке једноставно не иду једна с другом што ће утицати на принос. Искусни баштовани, рецимо, наглашавају да мирођију не треба гајити уз кромпир, а црни и бели лук неповољно делују на раст и развој пасуља и бораније. Већина људи поврће у баштама сади у леје, ред до реда па је основ за успешан узгој мешаних врста њихова међусобна трпељивост. Тако се, рецимо, црни лук добро слаже уз шаргарепу, салату, празилук. Блитва неће имати ништа против уколико су јој комшије ротквице, цвекла, шаргарепа и боранија, док спанаћ воли парадајз, пасуљ, целер, роткве и кромпир. Добро се слажу кукуруз и боранија односно пасуљ, коме не смета целер, парадајз, шаргарепа, краставац, диња и ротквица. Салате се мање-више добро уклапа са свим поврћем од тиквица до кромпира и лука, док купусу не смета паприка, парадајз и црни лук. Уколико садите першун у суседну леју слободно посадите купус, плави патлиџан, паприку и спанаћ, док келераба добро подноси спанаћ и боранију.
Календар садње
За успешно гајење поврћа у башти важан је и календар садње, односно када коју врсту посадити. У зависности од временских прилика у марту се најчешће садни поврће које је отпорно на мраз који је доста чест у ово доба године. Тако се у марту сеје спанаћ, блитва, лук, шаргарепа, грашак, целер, салата, ротквице, целер, першун, паштрњак и мирођија. Крајем марта и почетком априла треба посадити кељ, купус и келерабу. У првој половини априла требало би да се заврши сетва грашка, шаргарепе и празилука. Такође, можете да расадите карфиол, келерабу, блитву и купус. У другој половини априла сади се кукуруз шећерац, кромпир, целер, пасуљ, цвекла, парадајз и паприка.
Крајем априла, могу се посејати лубенице, диње, краставци и боранија, али треба бити опрезан због могућих касних мразева па уколико је потребно, изникло поврће штитити од хладноће покривањем фолијом, новинском хартијом, лишћем или сламом. Управо због могућих мразева са садњом расада осетљивих повртарских култура као што су паприка, парадајз, патлиџан и тиквице треба сачекати до половине маја. Ниске ноћне температуре им је не пријају и могу озбиљно да им нашкоде. Ово важи и за кромпир који је осетљив на ниске температуре после ницања.
Половином маја почиње садња цвећа. Корен расада цвећа мора да буде здрав, а биљка отворен бар један пупољак па о томе посебно водите рачуна приликом куповине. У мају се могу сејати кадифице, лепе кате, далија, као и луковице гладиола и љиљана.
За оне који би да направе мини башту на тераси препоручује се садња зачинског биља. У саксијама добро успева босиљак, мирођија, мајчина душица, нана чак и першун уколико му обезбедите довољно велику саксију. На тераси можете посадити и који струк чери парадајза који лепо успева у саксијама, па ћете током лета увек имати свеж парадајз за салату право са балкона.
Извор: Агробизнис магазин
