Породица Станојевић бави се воћарством дуги низ година. Од дуње производе ракију и сирће. Добитници су златних и сребрних медаља, а свој бренд су назвали једноставно – „Моја дуња“.
Од дуње се углавном праве сокови, слатко и џемови, међутим, домаћин Иван Станојевић из Крушевца одлучио се производњу ракије и сирћета. Ракија добијена од дуње представља изузетно цењено пиће. Ароматична је, пријатног укуса и лековита, ако се конзумира у малим количинама.
Воћњаци породице Станојевић налазе у селу Макрешане, крај Крушевца. Дуњу гаје на површини од 1,5 ха, а узгајају Лесковачку дуњу и као опрашивач – Врањску дуњу. Први воћњак са дуњом су основали 2010. године, да би се временом производња ширила, па је следећи воћњак посађен 2012., а најновији 2020. године и ту немају намеру да стану, преноси сајт Агросмарт.
Илустрација: Ервинија највећи проблем у узгоју дуње
Ивана муче исти проблеми као и све узгајиваче дуња, а то ервинија.
– Велике проблеме нам прави ервинија. Сваке године подсађујемо сигурно по 200 стабала. Посебно је проблематична када је година кишна. Већ 12 година се боримо. Постоје разне стратегије, међутим, ми користимо само бакар у већем делу прскања – објашњава Иван.
Ова година је била наклоњена дуњи. Величина и квалитет плода су били задовољавајући, као и количина. Како је Иван рекао за Агросмарт, имали су око 13-15 тона приноса. У берби им помажу пријатељи и рођаци, а сав род се обере за око 7 дана.
Иван никада није конкурисао за субвенције. Времена је мало, а посла пуно, као и примера пољопривредника који су одбијени или годинама чекају на решење и исплату субвенција. Иван не жели да себе ставља у позицију огорчености због изневерених очекивања или улагање труда, рада и енергије у нешто што неће доћи када му је потребно. Зато верује само у свој рад и труд, квалитет производа и вештину продаје.
Илустрација: Где произвођачи највише греши код прављења дуњеваче
Ракија „Моја дуња“ побрала је неколико златних и сребрних медаља на разним међународним фестивалима ракије са такмичарским карактером.
– Редовно шаљемо нашу ракију на фестивале и такмичења као хобисти. Добро се показало за рекламу, јер људи виде о чему се ради, да није никаква превара. На такмичење не може да иде ракија са аромама и не може да се вара – истиче Иван.
Продаја је као и за све – спорадична. Продаје се директно купцима, јер људи препознају квалитет у мору ракија са разним аромама.
– Када се ради школски и поштено – продаја није велики проблем. Ми домаћу ракију правимо на класичан начин, две дестилације. Прво се пече (кува) кљук, па се после та мека ракија препече. Печемо на дрва, а не на гас – објашњава нам Иван.
Питали смо нашег домаћина, где људи највише греше приликом печења ракије од дуње.
– Највише се греши када хоће да направе више и не праве само од дуње, него мешају са јабуком, јер је јабука јефтинија а добра је као база. Друго што је најважније, то је да је воће здраво и зрело – наводи Иван.
Наиме, дуња даје врло мало ракије. Од 100 кг дуње, каже саговорник Агросмарта, добије се око 7-8 литара ракије. Зато је она најзахтевнија за прављење и једна од најскупљих на тржишту.
Станојевић углавном продаје плод, а испече око 300 литара дуњеваче годишње, нешто за пријатеље, а нешто за продају. Планира да прошири засаде дуње на још 1,5 ха и да заокружи своју производњу на 3 ха. Већи део ће продати као свеж плод јер је ту зарада ођедном и да би се покрила производња, а један део ће прерађивати.
Извор: https://www.ekapija.com/where-to-invest/3912345/uzgoj-dunje-i-prerada-u-rakiju-i-sirce-ima-li-zarade
ФОТО: Pixabay
