Зашто су пестициди важни и може ли се без њих?

Аутор: draganadpetrovic
275 посета

Када причамо о масовној биљној производњи готово је немогуће заобићи тему пестицида. Иако, се уз њихову примену често вежу негативне конотације, савремена пољопривредна производња је дословно немогућа без употребе средстава за заштиту. Према одређеним истраживањима, без пестицида аутпут светске пољопривреде би био свега 30 одсто његовог садашњег нивоа. Највећу бригу у јавности, макар када говоримо о употреби пестицида, изазивају њихови остаци у воћу и поврћу након третирања. Како потрошачи постају све свеснији њихових штетних страна, јавља се потреба за новим трендовима у производњи и продаји пољопривредних производа.

Један од тих трендова је и „Zero residues“, тј. „производња без остатака пестицида“ који за циљ има да остаци пестицида на третираним биљакама буду на најнижим могућим нивоима концентрације. Према уредби Европске уније из 2005. године треба да буде мање од 0.01 ппм по килограму.

Илустрација: Пестициди се користе у ратарству, воћарству и повртарству против корова и штеточина

Шта су уопште пестициди?
Према дефиницији, пестициди су „супстанце или смеше супстанци намењене за превенцију, уништавање, сузбијање или смањење количине штеточина“. Данас се подразумева да су то производи хемијског или биолошког порекла и у односу на штетне организме деле се на три основне групе: хербициди (намењени за сузбијање корова, алги, маховина, лишајева…), фунгициди (намењени за сузбијање гљива) и инсектициди (намењени за сузбијање штетних инсеката).

Хемијска једињења у служби заштите биљних врста почиње да се помиње први пут у 17. веку. Тада се примењивао бакар-суфат у заштити коља за винограде од трулежи, да би се данас у масовној пољопривредној производњи третирало малтене све. Према истраживању „Enviromental working group (EWG)“ у 2022. години од 46 испитаних врста воћа и поврћа пестицидима су највише третиране јагоде, спанаћ, кељ, нектарине, јабуке, грожђе, паприке, трешње, брескве, крушке, целер и парадајз.

Горан Блануша први домаћи сертификовани пољопривредник који је успео да произведе воће без остатака пестицида каже да сама производња не утиче толико на количину пестицида који остају у плоду, већ је потребно променити начин третирања.

– Третмани заштите су смањени на минимум, али што се тиче производње она је иста. Да би се добила воћка без остатака пестицида потребно је кориговати систем прихране и заштите. На пример, што се тиче корова, ми смо на газдинству све ручно чупали, то не прскам уопште. Коришћење пестицида се такође своди на минимум, објашњава Блануша. Осврћући се на каренцу, тј. минимални временски период који мора да прође од последње примене препарата до бербе, он истиче да су ишли на најмању могућу.
– Ако је прописана била 5 дана, ми смо ишли на 20 дана. Све што нам је било препоручено ми смо имплементирали, бирали смо тачне препарате који се користе… Све то наравно, уз савете и заједнички рад са факултетима. Тако смо са професорима сарађивали, они су узорковали наше плодове и слали на анализе, објашњава он.

Илустрација: Нектарине су често на лошем гласу због остатака пестицида

Како истиче, те анализе су радили за лубеницу и дињу, тј. за специјалне сорте као што су (лубеница жуто срце, наранџасто срце, бесемена лубеница, лимун диња, краљевска диња…)

– Мора све да се пази. Сертификат се тешко добија, а лако се изгуби. У било које доба године може да се покрене нова анализа и ако се испостави да вам воћка има остатке пестицида ви серфитикат моментално губите. Свака лубеница, коју смо слали у Делхаизе, морала је да има своју налепницу да је без остатка пестицида. Исто је морало у продаји да пише и на декларацији, истиче он.

Извор: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/pesticidi-da-ili-ne-ovu-dilemu-resavaju-upravo-oni-koji-proizvode-voce-i-povrce/9vgscmw

Srodni tekstovi

Оставите коментар