Стигле оцене квалитета малине али и цене овогодишњег рода

Аутор: Gdjakovic
717 посета

Најкавлитетнију малину на овогодишњој привредно – туристичкој манифестацији „Дан малине“, која је у недељу, 25. јуна, одржана у Бранковини код Ваљева, изложио је малинар Предраг Милосављевић из овог села.
За највећег робног произвођача малине проглашен је Милован Николић из Сирдије, док је за најуређенији малињак, стручна комисија издвојила малињак Дарија Тадића из Драгодола, пише Н1.

Иначе, на овогодишњем 61. „Дану малине“ у Бранковине своје производе изложило је 24 малинара из села Колубарског округа.

Традиционално, одржано је и саветовање о производњи малине у организацији Пољопривредне саветодавне и стручне службе из Ваљева.

„Овогодишњи род малина је солидног квалитета и поред неповољних временских услова у периоду зрења, када је данима падала киша и када су температуре биле испод уобичајног просека за ово доба године“, изјавио је за Н1 Светислав Марковић, директор Пољопривредне саветодавне и стручне службе у Ваљеву.

Да је род малине солидног квалитета сложили су се у Бранковини и малинари али се нису сложили са понуђеном откупном ценом, која се креће од 150 до 250 динара за килограм малине у зависности да ли је у питању органска производња или не.

Цена малине у прошлогодишњој кампањи кретала се и до 650 динара за килограм. Малинари сматрају да је понуђена цена економски неисплатива и да ће убудуће утицати на узгајиваче малине, коју популарно зову и „црвено злато“.

Разлоге за оваква драстична колебања цене малине Сетислав Марковић из Пољопривредне стручне службе проналази у, из много разлога, промењеној ситуацији на светском тржишту, где, како каже, понуда и потражња диктирају цену.

„Ове године малина је добро понела у Пољској и Чилеу, земљама које су заједно са Србијом највећи производјачи малине у свету. Прошле године то није био случај, те је понуда малине на тржишту била нешто мања. Иначе, малина из Србије је најбољег квалитета“, тврди Светислав Марковић и наводи да се некада у Србији производило идо 120.000 тона малине, а сада се та производња креће од 60 до 90 хиљада тона.

„Чињеница је, међутим, да хладњачари нису пласирали на тржиште ни сву прошлогодишњу малину те да и то, свакако, утиче на цену овогодишњег рода малине“, тврди Марковић.

Иначе, први пут „Дан малине“ одржан је у порти Бранковачке цркве 1.јула 1962. године у организацији тадашњег Туристичког друштва „Бранковина“.

Манифестацију је свечано отворио градоначелник Града Ваљева Лазар Гојковић.

„Велико ми је задовољство да вас поново поздравим у Бранковини, у престоници малине. Дан малине је манифестација коју мештани Бранковине негују и чувају, а Град Ваљево подржава, са вером да славу Бранковине и малине из године у годину ширимо све даље и да нам овде увек долазе драги гости. Ја вам желим пуно успеха, пуно здравља, напретка и свако добро“, поручио је Гојковић.

Присутнима су се обратили и помоћник министра пољопривреде Александар Богићевић и председник Месне заједнице Бранковина Саша Јефтић.

Стручни жири манифестације „Дан малине“ у категорији за квалитет изложених плодова, прву награду је доделио Милосављевић Предрагу из Бранковине. Друго награду је добио Младен Митровић из Голе Главе, док је трећа награда у овој категорији припала Миливојевић Мирославу из Дружетића.

За највећег родног произвођача – награђен је Николић Милован – Сирдија, друго место је припало Спасојевић Радиши из Доњих Лесковица и треће место освојила је Земљорадничка задруга „Малинари“ из Коњица.

За допринос развоју малинарства – прву награду је освојио Степановић Милован из Суводања, друго место је припало Маринковић Здравку из Лопатња и треће место је освојила Земљорадничка задруга „Огранак“ из Брезовица.

Најуређенији малињак – прву награду је освојио Дарко Тадић из Драгодола, друго место освојио је Миливојевић Марко из Дружетића и треће место Крсмановић Славица из Лопатња.

Традиционално је одржано и предавање Пољопривредне стручне службе, турнир у малом фудбалу, Сеоске олимпијске игре, као и Гастро фест, такмичење у кувању гулаша.

Бројни посетиоци уживали су у порти цркве у Бранковини, али и у читавом културно – историјском комплексу, уз богат културно – уметнички програм

Извор: https://novimagazin.rs/vesti/299191-ovogodisnja-cena-maline-niska-a-rod-solidnog-kvaliteta,

sns.org.rs.

Srodni tekstovi

1 коментар

Dile 26. јун 2023. - 18:49

Ako je malina crveno zlato i ako je brend onda neka država Srbija učini da to i ostane jer u dogledno vreme maline u Srbiji nece biti.

Одговори

Оставите коментар