На 17. по реду сајму етно хране и пића у Београду одржана је занимљива дебата на тему „производња малине“. Учесницима се обратило неколико стручњака и актера на самом тржишту малине а међу њима је био и председник задружног савеза Србије Никола Михаиловић који је говорио о улози задругарства у сектору малине. Наиме, он сматра да је заправо решење за проблем малинарства у задругарству и да је потребно да користимо наше знање, ресурсе у погледу стручњака који могу да нас по саветују како да организујемо малинарску производњу: „Потребно је да смо у малинарству подељени у три групе, то су мали, средњи и велики произвођачи. Мали и средњи треба да су окупљени у задруге и заједно са великима да буду снабдевачи односно партнери извозницима“.
У пракси постоје бројни примери да су се пољопривредници удружили у задруге и постали добављачи за познате купце. „Улога задруге је да се створи континуитет у производњи и квалитету и да се направи већа количина која је доступна заинтересованим купцима. Овде је улога задруге двострука, са једне стране окупља произвођаче и представља их приликом продаје али са друге стране задруга има важну улогу приликом набавке репроматеријала јер када се удруже у тој набавци могу постићи и боље цене односно јефтиније набавити репроматеријал“ објашњава Михаиловић.
Божидар Јоковић из Задруге „Наше воће“ каже да је идеја овог скупа да још једном покушамо да се организујемо и да изађемо са решењима како нам се не би догодило исто што и 2022 године: „Ово јесте зимски период и управо зато смо и организовали ову дебату о малини. Прошлост, садашњост и будућност малине је наша главна тема која је главни производ многих руралних делова Србије. Нисмо решили све али покушаћемо да у наредном периоду дођемо до резултата. Ово је једна прекретница да ли ћемо и даље радити ову производњу или ћемо решити проблеме- или довести до гашења производње. И даље мислим да само преко Институција Републике Србије можемо доћи до решења. Ми смо то показали јер смо до сада имали неколико састанака и у Министарству пољопривреде као и у Влади Републике Србије. Усвојени су одговарајући документи односно Уредба која је делимично и испуњена. Малина иде у извоз и може се извести. Количине односно квоте извоза су добре. И даље имамо лагер у задрузи али надамо се да ћемо решити питање исплате малине јер су мале хладњаче биле колатерална штета проблема са малином на тржишту. Ова година када су у питању задруге биће упамћена по тешкој ситуацији, нарочито због диспаритета цена. Али подсетио бих вас да и саме задруге настају управо у периодима када је тешка ситуација и да су оне заправо и настале као одговор на изазове на проблеме.
Када је реч о бројном стању задруга има 3.000 а међу њима су најбројније земљорадничке задруге и њих је око 70 процената. Када је реч о пословању њих око 2.000 је прошле године предало позитиван финансијски резултат тако да ту имамо помака“. Актуелно питање биле су климатске промене за које председник Задружног Савеза Србије каже да је то нешто на шта нико не може да утиче и да сви морамо заправо да се прилагодимо новонасталим околностима: „Пољопривреда је фабрика под отвореним небом како се то каже и просто на неке ствари не можемо имати утицаја“. Када је реч о овим проблемима он сматра да би требало консултовати људе који имају знање односно употребити то знање и прилагодити се насталим околностима и тражити наравно решења. Говоривши о актуелним темама поред знања и консултација са универзитетским и научним установама Михаиловић на друго место ставља сточарство које заправо повлачи све друге гране пољопривреде а на трећем месту је задругарство о чему је председник детаљно говорио док су на четвртом месту инвестиције. Иначе, у последњих 6 година у Србији је основано преко 1.100 задруга.
Ниске откупне цене пољопривредних производа натерале су многа газдинства да сама прераде воће, поврће, месо и млеко те да их продају на кућном прагу. Пре две године донет је и правилник који дефинише неопходне санитарне услове. ИЗ ПКС-а подсећају да се морају пријавити у Централни регистар објеката. Једини изузетак везан је за производњу кајмака и сира на газдинству, јер они не морају да буду предузетници односно могу да буду физичка лица.