Има ли или нема договора за малину и ко „мути воду“?

Аутор: Gdjakovic
59 посета

Поједини произвођачи из западне Србије протестовали, не слажу се са откупном ценом од 250 динара, и траже 350
Протестном вожњом на дан гласања, од Ариља до Пожеге, како локални медији преносе, око 200 незадовољних произвођача, један део малинара исказао је неслагање са предложеном почетном откупном ценом од 250 динара за овогодишњи род. Медији су такође известили да је протест протекао мирно и без инцидената, а малинари су са овог скупа поручили да чекају нови потез Министарства пољопривреде и хладњачара.

Председник Удружења малинара „Виламет” Милета Пилчевић изјавио је да су они тражили да цена буде 350 динара плус ПДВ и да се касније формира на тржишту зависно од понуде и потражње.

Само два дана раније Министарство пољопривреде саопштило је, после састанка у влади, да је усаглашена препоручена почетна цена откупа малине у овој сезони 250 динара по килограму. Као и да би размер добити произвођача и хладњачара требало да буде у односу 60 према 40 одсто од просечне извозне цене у корист произвођача.

Том састанку са представницима удружења произвођача и хладњачара присуствовали су представници државе свих ресора значајних за овај сектор. Са састанка је такође поручено и да ће држава процес откупа малине пратити двосмерно и уколико буде било неопходно, а у циљу да ниједна страна не буде оштећена, интервенисати у складу са законом, а у вези са постигнутим договором биће потписан и споразум.

У сваком случају, понавља се исти сценарио од прошле године, крајем јула, када су због тада актуелне цене од 240 динара (која је била двоструко нижа него у сезони 2022) произвођачи, такође, правду потражили на улици. И тада се се произвођачи жалили да таква откупна цена не покрива ни трошкове производње, док су власници хладњача узвратили тврдњама да имају огромне непродате залихе. Став државе био је да не може да се меша у откупну вредност, јер она зависи од тржишта – које је слободно.

Како је званично објављено у марту ове године, у нову откупну сезону малине улази се са не више од 20.000 тона залихе, док је у исто време прошле године на лагеру било више од 40.000 тона.

Институт за воћарство у Чачку изашао је тада са податком да је овогодишња произвођачка цена од 160 до 240 динара у зависности од приноса који се остварују. Што би значило да није иста рачуница трошкова производње у свим малињацима и да је исплативост, као и у другим секторима пољопривреде, у директној вези за оствареним приносима.

Дарко Јевремовић, директор овог института, појаснио је тада за „Озон прес” да тржиште свакако диктира цену, али да је она произвођачка повезана са родом на јединици површине. Калкулација је, како је рекао, рађена по свим агроекономским правилима, где су узети у обзир сви трошкови материјала, радне снаге који се утроши за производњу једног килограма малине, узети су у обзир и цене ђубрива, пестицида, везива. Када су у питању трошкови радне снаге, ту је реч о радној снази за све оне операције које се спроводе у малињаку – од везивања, уклањање корова, фрезирања, тарупирања, бербе, транспорта плодова, ђубрива. Јевремовић је истакао да цена варира и да није исто да ли се оствари принос од 10, 12 или 15 тона.


– За принос од 10 тона произвођачка цена износи 240 динара. У свакој литератури лепо пише да је 10 тона гранична производња рентабилности. Приноси од 3,5 до пет тона по хектару су јако ниски па се мора радити на примени свих мера – рекао је тада Јевремовић.

Поред цене од 250 динара, произвођачима је понуђено и да добит од продаје буде у расподели 60:40 у корист малинара, уколико се деси да цена буде већа. Ако којим случајем цена буде нижа од 250 динара, тај мањак би надоместила држава.

Агроаналитичар Горан Ђаковић за Данас каже да произвођачи не могу да очекују већу цену од 250 динара.

„То просто није реално, јер и у свету је таква цена да нигде не прелази три евра, када причамо о смрзнутој малини за извоз из било које земље“, објашњава он.

Што се тиче свеже малине, Ђаковић саветује да је продају директно купцима.

„Нека се оглашавају на интернету, ту има јако добрих искустава код људи који су се одлучили да на тај начин продају своју малину. Нема разлога да се буне када већ постоји други начин“, налгасио је он.

Ђаковић додаје да јесте проблем што трговци зарађују доста више и имају високе цене.

„Код трговаца су цене између две и три хиљаде динара по килограму, дакле они 125 грама малина продају за 250 до 350 динара у зависности од маркета до маркета“, указује наш саговорник.

Како додаје, то поприлично одбија домаће купце.

„Ми смо познати по томе да имамо огромну производњу малине, а изузетно ниску потрошњу на домаћем тржишту. Свега два одсто малине се поједе код нас, све остало оде у извоз“, наглашава он.

Хладњачари без залиха, произвођачи без купаца: Берба почиње, а још увек нема договора око цене малине

Ђаковић каже и да претње малинара о престанку производње слушамо већ 20 година.

„Увек је то иста прича, увек су криви други, а они имају просечан принос око пет тона, што је јако ниско и лоше. То указује само на лошу агротехнику, а не на смањење производње и остало. Успешни произвођачи имају преко 20 тона по хектару приноса малине и на цену од 250 динара они одлично зарађују, а они који имају пет тона наравно да неће зарадити, они ће једва да се уклопе и на четири евра по килограму“, тврди наш саговорник.

Он наводи да су произвођачи себи „пуцали у ногу“ пре три године. „Тада су имали цену од пет евра и сви су подигли цену малине и наравно то је довело до пада тражње“, објашњава Ђаковић.

Са друге стране, произвођач малина и представник Удружења „Виламет“ Милета Пилчевић за Данас каже да је ово „социјална цена“ коју су им понудили. „Да су они нама понудили и неку нижу цену од 350, али благо нижу, рецимо 320 или 330 динара, па и да прихватимо. Али ових 250 није прихватљиво“, наглашава он.

Пилчевић додаје да су они покушали да причају директно са хладњачарима раније, али да они нису били заинтересовани.

„Било би лепо да и они позову да се договоримо и да будемо партнери, јер ову производњу малина носе примарни произвођачи. Ми се трудимо да буде што бољег квалитета и што већа количина. Због тога желимо да нам неко ту количину плати, а не да радимо за џабе“, поручује наш саговорник.

Он додаје и да хладњачари више немају залиха малина. „Нема пренетих залиха од раније, сада иде нова кампања и нове малине. Тако да они немају шта да продају, осим ако не увезу нешто из иностранства“, указује Пилчевић.

Како подсећа, берба креће наредних дана.

„Негде је већ и кренула, а код нас ће за пет или шест дана. Ово је последње време за договор, ако може да дође до договора. Ако имају неку цену, треба да је понуде одмах да људи могу да се припреме за брање и да ангажују раднике“, упозорава он.

Ако се нсатави са овом ценом или још нижом, како тврди, бројни произвођачи неће ни брати малине.

Он се осврнуо и на протест одржан 2. јуна и каже да им се министар Александар Мартиновић јавио пре протеста. „Он је тражио да одложимо протест и рекао да ћемо наћи решење, али то није прихваћено од стране произвођача. Људи су огорчени и хтели су да изађемо и покажемо да се ми не шалимо уколико се настави прича о овако смешној цени малина“, поручује Пилчевић. Након тога, каже, нико им се није јављао.

„Постоје идеје да се ораганизује неки следећи протест и блокада, ако дође стани-пани, тако ћемо и морати“, упозорава Пилчевић.

Хладњачар, који жели да остане анониман, за Данас наводи да је најважније по којој цени неки производ може да се прода. „Мислим да су сви ови преговори и уплитање и државе у то, сувишни у једној тржишној економији у којој имате принцип понуде и потражње“, наглашава он. Како додаје, хладњачари кажу шта купују и колико то могу да плате. „Избор произвођача је да ли то хоће да продају или неће. Али бесмислено је да уцењују некога и излазе на улицу. Да ли сад сви произвођачи који нису задовољни оним што добију треба да изађу на улицу и остварују своје прохтеве“, пита он.

Наш саговорник додаје да то нема нигде у свету.Према његовим речима, просечна извозна цена малине рода 2023. године је 2,6 евра. „То је око 300 динара. Да ли неко мисли да може да се превезе малина од произвођача до хладњаче, па да је истоварите, замрзнете, премерите, да је упакујете, преберете, па да отпадне 40 одсто у другу класу и још да платите сертификате, порезе, радну снагу, струју… и то све за 50 динара?“, пита он.

Пољопривредници чекају позив министра

Представници неколико удружења пољопривредника Србије саопштили су јуче да још нису добили позив од новог ресорног министра Александра Мартиновића за разговор због раније датих, а неиспуњених обећања званичника, након протеста одржаних прошле године, иако је обећао да ће их примити после 27. маја. За агенцију Бета, председник Удружења пољопривредника Суботице Мирослав Матковић рекао је да су позив за разговор послали Удружење пољопривредника Суботице, Иницијатива за опстанак пољопривредника Србије, Савез удружења Баната и Удружење пољопривредника Арадац. Питање ових пољопривредника јесте када ће бити исплаћен други део субвенција за семе и подстицај за домаће јунице од 100.000 динара по грлу. Он је рекао да касни и повраћај акцизе од 50 динара по литру дизела, јер се не исплаћује у року од 14 дана, како је договорено.

„Није решен ни проблем уноса парцела у регистар е-аграра за закупљену земљу, а дирекција Републичких робних резерви још не објављује откупну цену пшенице и количине које су јој потребне, иако ће жетва почети за неколико дана”, рекао је Матковић. Додао је да пољопривредници, када почне жетва, немају времена да седе поред рачунара и прате јавне позиве и шаљу одговарајућу документацију.

Извор: ПОЛИТИКА, ДАНАС

Srodni tekstovi

1 коментар

tipobet 11. јун 2024. - 08:45 Одговори

Оставите коментар