Два угледна домаћа стручњака о стању и како решити проблеме у малинарству

455

На управо завршеном Сајму етно хране и пића у Београду одржана су два скупа о производњи малине у Србији. Очигледно је да је велико интересовање за ову тему зато вам преносимо како смо и најавлили ставове два стручнјака од којих је један агроекономиста а други најискуснији практичар и стручњак у производњи малине у питању су проф др. Зоран Рајић са Пољопривредног факултета у Београду и Др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку.

Проф. др Зоран Рајић: „Долазе времена кад не треба да очекујемо да зарадимо него да уштедимо“

„Ја сам дошао данас у појачаном саставу, доцент Бојан Димитријевић, је данас овде, који је иначе и радио магистарски рад везано за економичност производње малине, конкретно транспортни проблем,то ћу напоменути као једну од ствари где можемо да уштедимо јер долазе времена кад не треба да очекујемо да зарадимо него да уштедимо, нема друге опције ако мислимо да опстанемо. Ту су и колегиница Дејана Вучковић, и колега Владимир Здравковић, наша будућност када је реч о нашој бранши, тј.агроекономија, истако је проф.др Зоран Рајић са Пољопривредног факултета у Београду и додао: Последњи подаци са царине закључно са 30. септембром, говоре да је извезено 50 хиљада тона малине, са просечном ценом 4,27 евра, видећемо кад подвучемо црту на крају године која је то цена“

ч

Рајић је затим додао: „Треба да видимо колико можемо да уштедимо, колико имамо уситњених парцела, да видимо како да смањимо транспортне трошкове, како трошкове хлађења, како да елиминишемо све оне недостатке, када је реч о транспортабилности појединих сорти рецимо да на самој парцели крећемо са хлађењем и одржимо квалитет малине који у крајњем случају утиче на коначну цену. У том правцу треба да идемо даље. У наредним годинама нећемо моћи да причамо о некој великој заради, али најважније је да одржимо производњу. Ми можемо да вас научимо новим методама управљања, и када имате и то усклађено у сарадњи са колегама који се баве маркетингом можемо да очекујемо нешто, у противном можемо се наћи у великом проблему“

Др Александар Лепосавић: „Контроле квалитета садног материјала је веома важна и треба је појачати“

Србија није аутсајдер у производњи малине али ни јабуке, шљиве и другог воћа. Међутим, примећује се одређена замореност са изменом сортимента и технологије. Квалитет је на нашој страни, а замор долази од дестимулишуће ситуције на тржишту односно ниских откупних цена каже за Агробизнис магазин Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку: „Када је у питању воћарсто генерално, ми ту имамо добру перспективу, али када је реч о малини ми ту морамо значајно више да улажемо у маркетинг. У свету, озбиљне државе имају одређена тела у оквиру државе која креирају политику у некој области пољопривреде. То мора бити аполитично тело, стручно тело, савет како год га називали које ће радити на креирању трендова. Нажалост, када причамо о малини, 2018. године смо направили јако лош одабир. Не знам због чега је то урађено, али због нестручности нисмо боље сагледали шта ће се десити и зато данас испаштамо. Ми треба да имамо национални савет само стручњака без икаквих уплива политике“.

За малињак треба данас до 30000 евра по хектару

Каде је реч о улагањима у малињаке Лепосавић каже да у зависности од региона цене садног материјала и пратеће опреме су значајно порасле: „Рецимо 2018. године је требало око 18000 до 19000 евра за улагање у малињак  на сопственом земљишту. Данас треба 25000 до 30000 евра. Наше површине су ситније, али се на њима добија далеко виши квалитет и упошљава се породица тако да немате потребе за додатном радном снагом у значајнијем обиму. Данас већи број прозвођача кубури са радном снагом. Ако причамо о приносима, без 10 до 12 тона по хектару малине не можемо причати о рентабилности производње“ изричит је Лепосавић. Он сматра да нам засади улазе у зиму у лошој кондицији и да ће се то одразити на производњу како ове године тако и наредне јер је цена малине била лоша а све остало што је требало улагати је скупо. Такође, високе дневнице су томе кумовале доста.

Када је реч о берби Лепосавић сматра да је машинска берба малине дискутабилна тема: „Да је добро радили би и сви други. Постоје земље у којима се то ради али су тамо малине нижег квалитета. Ми смо упућени на ручну бербу и сама конфигурација често недозвољава машинску бербу. Имали смо ситуацију да су произвођачи малине у Мачви након две до три године бербе имали огромне штете на засадима тако да су их практично уништили“ објашњава за Агробизнис магазин Александар Лепосавић и додаје: „Када је у питању садни материјал, Институт једини има садни материјал који је контролисаног  квалитета, то је садни материјал прве категорије и ми имамо посебну шему  контроле како бисмо имали тај квалитет који нам је непоходан. То не говорим зато што ја радим у Институту већ зато што је то чињеница. Мој предлог када се подижу нови засади су сорте виламет и микер јер то тржиште тражи. Они су препознати и наш су бренд. Нема потребе да даље лутамо“.

Наравно, наш саговорник није изричит у овом погледу јер говоримо о масовној производњи малине за извоз а не производњу за домаће тржиште у свежем стању.

Говоривши о квалитету садног материјала и контроли, Лепосавић је нагласио да Управа за биље мора да ради свој посао и да контролише све на тржишту јер се често дешава да неквалитетан садни материјал доведе до великих проблема у засадима и да се дешавају велике штете. Ту мора много више енергије и труда да се уложи да би се стање довело у ред.

Према подацима Републичког завода за статистику у периоду од јануара до краја октобра 2023. године из Србије је извезено 845 тона свеже малине за шта смо зарадили скоро 1,7 милиона евра. Са друге стране, када је реч о извозу смрзнуте малине до краја октобра извезено је 57612 тона малина у вредности укупно нешто мало више 237 милиона евра. Најзначајнији купци  су из Немачке, Белгије, Холандије и САД.

Када је у питању цео сектор воћарства, Србија је у првих десет месеци извезла  316790 тона воћа, а увезла 234673 тоне разног воћа, претежно јужног. Остварена вредност извезеног воћа укупно је била око 622 милиона евра, а вредност увезеног воћа близу 245 милиона евра.

Ако се погледа увоз – извоз воћа у Украјину ,коју често апострофирају као разлог проблема са ценама на тржишту, према подацима РЗС током првих десет месеци 2023. године Србија је из Украјине увезла 714 тона воћа (вредност скоро два милиона евра, а продала јој 553 тоне (вредност мања од 500.000 евра).