Док се бројни европски пољопривредни сајмови боре да привуку публику, швајцарски OLMA у Санкт Галену показује да пољопривреда може да буде једна од највећих атракција за читаву породицу. Овогодишње, 83. издање сајма, одржано од 8. до 18. октобра, посетило је више од 335.000 људи. На сајму је учествовало 650 излагача, а организатори су понудили занимљив спој сточарства, прехрамбене индустрије, научних достигнућа, традиције и забаве.
За разлику од класичних пољопривредних изложби, OLMA је осмишљена тако да посетиоци не буду само посматрачи. Деца могу да упознају домаће животиње, одрасли да разговарају непосредно са произвођачима, а потрошачи да сазнају како настаје храна коју свакодневно купују. Управо та непосредна веза између пољопривредника и становника градова представља једну од најважнијих особености сајма.
КРАВЕ, ПРАСИЋИ И ЈАРИЋИ ПРЕД ГРАДСКОМ ПУБЛИКОМ
Један од најпосећенијих делова OLMA традиционално је простор са домаћим животињама. Музне краве, краве са теладима, овце, козе и свиње нису изложене само ради представљања раса. Оне су део образовног програма који посетиоцима приближава свакодневни живот на фарми. Посебну пажњу привлаче трке прасића, које су постале један од препознатљивих симбола сајма. Иако ова атракција изазива и расправе о добробити животиња, публика је и даље радо прати.
За најмлађе су организоване активности у којима могу изблиза да виде домаће животиње, упознају рад ветеринара и науче како се хране и негују младунци. Међу садржајима је и храњење јарића на флашицу. Овакав приступ има јасан циљ: да деца која одрастају у градовима разумеју одакле долазе млеко, месо и други пољопривредни производи.
КРОМПИР И КРАСТАВАЦ КАО ГЛАВНЕ ЗВЕЗДЕ ИЗЛОЖБЕ
Можда најзанимљивији део овогодишњег програма представља начин на који су организатори обичне пољопривредне производе претворили у атрактивне изложбе.
Посебна поставка „Erlebnis Nahrig” била је посвећена кромпиру, од његовог гајења до припреме оброка. Посетиоци су могли да прате пут кромпира од њиве до тањира, присуствују кулинарским демонстрацијама и дегустирају различита јела. За децу је организован и посебан биоскоп посвећен овој култури. Краставац је добио сопствену изложбу под називом „Alles Gurkä?!”, чији је циљ био да представи швајцарску производњу овог поврћа и покаже колико знања и технологије стоји иза производа који се свакодневно налази на трпези.
Уместо сувопарног представљања статистике и производних резултата, организатори су се определили за интерактивне садржаје, дегустације и непосредан контакт са произвођачима.
НАЈБОЉИ АЛПСКИ СИРЕВИ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ
Швајцарска је земља у којој производња сира има посебан економски и културни значај. Зато је један од најважнијих стручних догађаја на сајму било 25. оцењивање алпских сирева, одржано 9. октобра. Посебност овог такмичења је у томе што посетиоци, након проглашења награђених производа, имају прилику и да их пробају. На тај начин оцењивање квалитета није остало затворено у кругу стручњака, већ је постало прилика да се потрошачи упознају са различитим сиревима, произвођачима и специфичностима планинског сточарства.
На посебној пијаци домаћих производа, OLMA-Genussmarkt, произвођачи су непосредно представљали своје специјалитете. Дегустације и разговори са купцима били су у средишту овог дела сајма.
НАУКА У СЛУЖБИ ПОЉОПРИВРЕДЕ
Поред традиционалних производа и животиња, OLMA је посетиоцима приближила и савремена научна истраживања. Швајцарска савезна политехничка школа у Лозани, позната као EPFL, представила је истраживања из области пољопривреде и исхране. Посетиоци су имали прилику да се упознају са научним приступима производњи хране и изазовима са којима се суочава савремена пољопривреда. Занимљиво је да се на овом сајму наука не представља само стручној публици. Организатори настоје да сложене теме приближе и посетиоцима који немају пољопривредно образовање.
ЖЕНЕ КОЈЕ НОСЕ ШВАЈЦАРСКУ ПОЉОПРИВРЕДУ
На сајму је 15. октобра одржан и 33. Дан пољопривредница, под слоганом „Разноврсне. Основа друштва. Незаменљиве”. Ова манифестација посвећена је женама које раде на пољопривредним газдинствима, учествују у производњи хране, брину о породицама и често развијају додатне послове повезане са прерадом и продајом домаћих производа. Тиме организатори скрећу пажњу на рад који је од пресудног значаја за функционисање пољопривредних домаћинстава, али често остаје недовољно видљив у јавности.
ШВИЦ КАО ПОЧАСНИ ГОСТ
Овогодишњи почасни гост сајма био је швајцарски кантон Швиц, који је представио своју пољопривреду, прехрамбене производе, занате и традицију. Посебан догађај одржан је 10. октобра, када је око 1.300 учесника, распоређених у 32 групе, продефиловало улицама Санкт Галена. У поворци су учествовали представници традиционалних заната, културних удружења, произвођачи хране и групе са домаћим животињама.
За посетиоце је то била прилика да на једном месту упознају обичаје, гастрономију и начин живота једног од најпознатијих швајцарских кантона.
ЗАШТО OLMA ПРИВЛАЧИ СТОТИНЕ ХИЉАДА ЉУДИ?
Организатори су ове године увели и нову зону OLMA Action Area, са спортским и забавним садржајима, укључујући падел, пењање, LEGO поставке и атракције намењене млађој публици. Иако овакви садржаји на први поглед немају много заједничког са пољопривредом, они имају важну улогу у привлачењу посетилаца који можда иначе не би дошли на пољопривредни сајам. Директорка компаније Olma Messen St. Gallen Кристине Болт истакла је да, што свет постаје дигиталнији, то су непосредни сусрети међу људима важнији.
Управо на том принципу заснива се концепт сајма. Породица може да проведе читав дан у изложбеним халама, да види домаће животиње, упозна нове технологије, проба регионалне специјалитете и разговара са људима који производе храну. О значају манифестације говори и податак да је око три четвртине посетилаца на сајам стигло јавним превозом, што показује колико је важна добра саобраћајна организација овако великог догађаја.
ПОУКА ИЗ САНКТ ГАЛЕНА
Посета овогодишњем сајму OLMA показала је да будућност пољопривредних манифестација није само у излагању механизације, представљању производа и склапању послова. Подједнако је важно заинтересовати грађане за пољопривреду и омогућити им да непосредно упознају произвођаче хране. Швајцарци су успели да повежу оно што се на многим другим местима организује одвојено: изложбу стоке, промоцију домаћих производа, научна достигнућа, едукацију деце и породичну забаву.
Резултат је више од 335.000 посетилаца за једанаест дана и манифестација која је постала један од најпрепознатљивијих симбола Санкт Галена. Наредна, 84. OLMA, биће одржана од 14. до 24. октобра 2027. године.
