У Шумадији је увелико отпочела берба шљива, стенлеја, која је и најзаступљенија сорта у овом делу Србије са више од 50 одсто. У односу на прошлу годину принос је већи, међутим воћари нису задовољни ценом која тренутно износи 35 динара. На имању породице Максимовић у селу Чумић код Крагујевца обране шљиве сорте стенлеј, пакују се и спремају за извоз у Немачку. Душан Максимовић наставио је вишедеценијску производњу воћа и тренутно има 22 хектара шљиве у пуном роду. Иако је род бољи него прошле године цена шљиве је нижа и тренутно је 35 динара.“Већ шеста, седма година како иде извоз редовно, није нека цена ове године, али важно је да иде роба, да не остане на дрвету. Не можемо да гледамо да се уклапамо, горе је да остане на грани и нема никакав динар. Сељак је у тешкој ситуацији, отишло је ђубре, нафта, све је отишло, дневнице су поскупеле али морамо да се боримо. Што се рода тиче у нашем крају у Чумићу и околини било је задовољавајуће, доста је родило, имамо мало проблема са сушом и мало је ситнија роба али сналазимо се. Ове године ће принос бити добар, око 30 тона по хектару је принос стенлеја“ каже за РТВ Душан Максимовић воћар из села Чумић код Крагујевца.
Сигурно тржиште и редован извоз Максимовићи су обезбедили улагањем у инфраструктуру саме производње па су достигли и високе стандарде које захтевају земље Европске Уније.
Илустрација: Шљива добро родила
„Траже се стандарди, мора да се има глобал хап стандард, здраво прскање, да нема остатака пестицида а паковање иде како купац захтева. Кад крене берба што се каже од првог јула до првог септембра радимо шљиву за конзум, а после иде сушење, имамо сушару и до првог октобра је производња шљиве“ прича Максимовић.
Када су агрометеролошки услови у питању топлотни талас и суша дуго трају. То је у појединим воћњацима утицало на величину плода па стручњаци за воћарство ( попут Данка Петровића) препоручују да, ко може од произвођача, уведе наводњавање.
Данко Петровић саветодавац за воћарство каже „Пољопривредни произвођачи имају вишедеценијско а слободно могу да кажем и генерацијско искуство у производњи шљиве, имају и јако добре природне услове. Постоји инфраструктура која прати пољопривредну воћарску производњу, као и приступачност репро материјала који су неопходни за воћарску производњу, а исто тако постоји и мрежа откупних места са различите намене као и хладњаче које откупљују шљиву за домаће и страно тржиште, за стону употребу као и за индустријску прераду“.
Илустрација: Спремају шљиве за извоз у Немачку
Шумадијско село Чумић познато је по воћњацима под шљивама које се пружају на више десетина хектара, а у њему се налазе и велики произвођачи који су наставили од старијих генерација производњу ширећи и уводећи најновије стандарде и технологије.
Избор:https://rtv.rs/sr_ci/ekonomija/u-sumadiji-uveliko-otpocela-berba-sljiva-dobar-rod;-vocari-nezadovoljni-cenom_1364550.html
ФОТО: Pixabay
