Амерички генетичар о новим техникама у пољопривреди

Аутор: draganadpetrovic
202 посета

У времену убрзаних климатских промена, као и оних геополитичких и економских, које увелико утичу на глобалну производњу хране, наука има решење да нашу храну учинимо хранљивијом, наше окружење одрживијим и наш свет сигурнијим.

Тим поводом, наш саговорник био је један од водећих америчких генетичара са фокусом на генетику биљака др. Бинг Jанг, који је прошле недеље боравио у Босни и Херцеговини како би домаћим стручњацима представио револуционарне технологије које је развио у сарадњи са својим тимом и које обећавају промену начина на који смо се до сада бавили пољопривредом.

Jанг, који је релативно мало познат на нашим просторима, је професор на Одсеку за биљне науке на Универзитету Мисоури – Kолумбиjа, а уједно је главни истраживач у Donald Danforth Plant Science Center у Ст. Лоуису с докторатом из патологије биљака. Фокус његовог истраживања је развој и примена алата за уређивање гена за основно разумевање биологије болести усева, као и за генетски инжењеринг биљних усева с побољшаним особинама.

Уређивањем генома до нових отпорних сорти

На радионици у Институту за генетичко инжењерство и биотехнологију ((INGEB) Универзитета у Сарајеву, коју је финансијски подржао амерички Стате Департмент, а имплементацију програма омогућило Министарство пољопривреде САД-а и Удружење генетичара у БиХ Jанг је, између осталог, представио своје истраживање о отпорности биљке домаћина на батеријску инфекцију, као и коришћење алата којим се, уређивањима генома, могу створити сорте које би биле отпорне на болести.

У Амбасади САД-а у БиХ са Jангом смо разговарали о могућностима модерне биотехнологије која би могла да доведе до значајног напретка у пољопривреди и побољшања производње хране. Такође, Jанг нам је појаснио и бенефите, као и потенцијалне ризике, а пре свега направио је јасну разлику између генетички модификованих организама (ГМО) и истраживања које проводи његов тим.

Илустрација: Циљ је стварање отпорности биљке на болести

Стварање отпорности код биљака на биљне болести

– ГМО је нешто што се заснива на нечему што се зову трансгени. Ради се на убацивању гена из другог извора у геном неког другог усева. Ова техника се не заснива на томе, ради се о нечему сасвим другом, а односи се на убрзавање онога што смо сматрали традиционалним приступом оплемењивања и стварања нових сорти. Дакле, нема убацивања гена из једног у други усев. Ова техника слична је ономе што називамо мутацијско оплемењивање, које се иначе користи за стварање нових сорти – казао је на почетку разговора Jанг.

Првенствено, каже Jанг, ово се односи на стварање отпорности код биљака на биљне болести, што би коначно могло да резултује производњом без коришћења хербицида, инсектицида и остале „хемије“.

– У ствари, ово је суштински циљ, развити усеве комбиновањем нових техника и класичног оплемењивања који ће у суштини имати природну одбрану против болести и штеточина. Уколико то успе, те ће се особине наследити код потомака тако да ће се и они моћи да се боре против истих болести и инсеката, што смањује или чак искључује потребу за традиционалним хемијским средствима одбране. То смо већ урадили на пшеници, која је отпорна на један тип гљивичног обољења који је јако заступљен у производњи, а може се применити на било који пољопривредни усев – додао је Jанг.

Отпорности на сушу, топлоту и побољшање нутритивних вредности

Конкретна примена ове технике, истиче Jанг, је широка и може се користити за стварање отпорности на сушу, топлоту и побољшање нутритивних вредности, а све то зависи од гена на који се техника примењује.

– Дакле, ова техника користила би се првенствено за разумевање биологије и генетике биљака и начина да биљке наслеђују одређене особине. Значи техника ради на принципу да ви видите како су повезани гени с особинама и како могу пружити особине које су корисне за биљку у борби против негативних учинака које носе глобалне климатске промене. Исто тако ово вам даје технике и алате за стварање нових сорти, са новим карактеристикама које се могу узгајати у условима који нису најподобнији. Што се тиче примене технике на унапређење пољопривредне производње она омогућује да се традиционалне методе убрзају, а једини недостатак, тренутно, је што је релативно неистражена и захтева велика улагања у циљу продубљивања знања о ефектима појединих процеса који се користе – истиче Jанг.

Што се тиче сигурносног питања, тј. утицаја на околину, али првенствено на здравље људи Jанг каже да се још увек не може апсолутно рећи да је све 100 посто сигурно, али ни даје 100 посто несигурно.

Илустрација: И кукуруз отпоран на сушу
Потребан је добар регулаторни оквир

– То је нешто што мора да се за сваки производ посебно испита и успостави одговарајући законски оквир. Онда крећу процедуре које се користе за испитивање потенцијалног ризика. Оно што је важно јесте да процена буде базирана на науци и истраживању. Тренутно не постоји ни један случај где овако побољшан усев шкоди здрављу. Треба узети у обзир да је ово нова и комерцијална техника и треба поставити добар регулаторни оквир. Истовремено, ово је техника која може бити потенцијално скупа за креирање новог асортимана. У САД-у већ постоји законски оквир који регулише ово као и смернице које онда компаније које се баве развојем усева треба да прате. Када је реч о БиХ, мислим да је била добра идеја да се ступи у контакт с државама које већ имају развијен оквир са смерницама – закључује амерички стручњак.

Извор: https://www.ekapija.com/news/3877116/americki-geneticar-o-novoj-tehnici-u-poljoprivredi-proizvodicemo-hranu-bez-hemije

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар