И поред спекулација да ће праг бити смањен држава ће наставити, као и до сада, да из буџета субвенционише пољопривредну производњу на до сто хектара површина земљишта по газдинству, сазнаје незванично „Политика”.
Такође, упркос најавама измене система подстицања у аграру остаће и исплата од по 18.000 динара (у првој рати), при чему ће овај износ у целости морати да се правда рачунима. Након тога уследиће и варијабилни део исплате који ће зависити од врсте производње. Саговорник нашег листа упознат са детаљима нове политике подстицаја напомиње и да ће се уважавати рачуни за куповину семена, ђубрива, заштитних средстава и слично, који су из претходне године – односно за трошкове финансирања јесење сетве. Биће тачно наведено од ког датума ће важити рачуни и још остаје да се види да ли ће то бити од јула или септембра прошле године. Поента је да ће више новца из државне касе добијати произвођачи пољопривредних производа који имају вишу вредност, али и већа улагања у производњи, попут повртара, воћара, произвођача цвећа, виноградара… Они ће добијати додатне подстицаје како би се ти сектори додатно развијали.
Илустрација: Уважаваће се рачуни за куповину семена, ђубрива, заштитних средстава односно за трошкове финансирања сетве
Како истиче, разлика у односу на претходне године јесте да ће се изузетно строго контролисати да ли је, рецимо, парцела која је пријављена за производњу кукуруза, заиста под том културом. Уколико се утврди да нема подударања, новац се враћа уз законску затезну камату и пасивни статус газдинства у зависности од тежина прекршаја – од три до пет година.
Министар пољопривреде Драган Гламочић недавно је подсетио да аграрни буџет за ову годину износи 147,5 милијарди динара, што је 7,1 одсто укупног државног буџета, уз јасну поруку да државна подршка мора да буде усмерена ка онима који заиста производе и улажу у пољопривреду.
Он је за РТ Војводина потврдио да ће бити измена у систему подстицаја и нагласио да се уводи обавеза правдања рачунима за директна давања, како би се спречиле злоупотребе и обезбедило да новац заиста заврши у производњи. Према његовим речима, држава има право да контролише трошење средстава која издваја у тако великом обиму, посебно имајући у виду искуства из претходних година, када подстицаји нису увек стизали до активних пољопривредника.
Министар је објаснио да ће у биљној производњи обавеза правдања важити за све, без обзира на величину газдинства, док ће у сточарству постојати доњи праг, како би се најмања газдинства заштитила од прекомерног административног оптерећења. Истовремено је нагласио да ће као прихватљиви трошкови бити признати рачуни за семе, минерална ђубрива, средства за заштиту биља, храну за стоку, ветеринарске услуге, опрему, механизацију и поправке, односно све што има директну везу са пољопривредном производњом.
Илустрација: Да није подстицаја државе ситуација у сточарству би била још гора
Посебан акценат стављен је на промену логике у расподели подстицаја, где више неће важити принцип „свима исто”, већ ће већа подршка бити усмерена ка интензивнијим гранама и произвођачима који више улажу и остварују већу додату вредност. Министар је истакао да ће систем подстицаја препознавати разлике између ратарске, повртарске, воћарске и цвећарске производње, као и улагања у наводњавање, противградну заштиту и пластеничку производњу.
Говорећи о сточарству, министар је оценио да је сектор под снажним притиском услед глобалних поремећаја на тржишту млека и меса, али је нагласио да држава настоји да очува самодовољност и подржи мале и средње произвођаче, који носе највећи део производње у Србији. Подсетио је на значајне подстицаје по литру млека, по крави и по јуници, истичући да би без те подршке последице кризе по домаће сточарство биле далеко теже.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/731603/ostaju-subvencije-na-sto-hektara-po-gazdinstvu
