Mлади неће у бераче воћа

433

Сезонски берачи малина, купина и осталог јагодичастог воћа у Србији дневно у просеку могу да зараде више од 4.000 динара, што је за хиљаду више него лане, али ове године има и оних пољопривредника коју за бербу нуде и двоструко већу зараду. Разлог – мањак радне снаге, посебно оних млађих радника, па тако на плантажама широм Србије ове напорне и захтевне послове данас раде углавном старији људи.

У игри су и странци, из суседства, а посебно из удаљених делова света, са Непала, из Пакистана и Индије, које све чешће ангажују агенције за запошљавање, али је српском домаћину изгледа ипак милије када унајми, и на смештај и оброк прими неког из Србије. Светлана Цвијановић, председница Савеза пољопривредних произвођача западне Србије, наглашава да за један дан у њиви може да се узме до 5.000 динара, али када почне берба, очекује да ће дневнице бити и веће.

– Радови у малињацима, на плантажама купина и осталог јагодичастог воћа већ су почели, али радне снаге нема довољно. Због тога ће око брања бити ангажовани сви чланови домаћинства. Посао није нимало лак, ради се по десетак сати, сваки дан, али у сезони је веома добро плаћен. За месец дана вредан радник може да заради и око 120.000 динара. Ипак, и поред добре наднице, нема их довољно. Млади нису заинтересовани за такве послове, а старији нису довољно продуктивни што је такође проблематично – наводи она.

Цвијановићева је власница два хектара земље под малинама у околини Шапца. Гаји две сорте – „виламет” и „полку”, а за површину под засадом потребно јој је око 30 радника.

– Не верујем да ћу то постићи. Зато ћу морати да се довијам на разне начине, да ангажујем раднике из Бугарске и Албаније, као и лане – додаје.

Овог сочног воћа по којем је Србија препознатљива у свету данас има мање него пре десетак година. Својевремено је у Србији под засадима малине било око 24.000 хектара, а сада око 15.000. Председница савеза подсећа да се у свет раније извозило око 110.000 тона малине, да би се данас годишњи извоз мерио са око 50.000.

– Принос је, дакле, мањи за 50 одсто. На многим парцелама нису на прави начин одрађене све агротехничке мере, а и много је засада уништено и заражено, што је утицало на то да приноси буду мањи. То се свакако одражава и на обухват радне снаге, јер када је род мањи има и мање посла. На то све када се накалеми и незаинтересованост људи да беру воће, малинари су у проблему – објашњава Цвијановићева.

Сезона бербе креће половином јуна и већ сада влада огромна потражња за берачима малина широм Србије.

Божо Јоковић, директор задруге „Агро еко-воће” из Ариља, каже да сваке године највише радника долази са југа Србије, из Сурдулице и Врања, али и из Војводине и Босне, а за ову сезону агенције за запошљавање нуде нам и раднике из далеких земаља.

– Из мог угла, не видим проблем што се тиче берача. Имаћемо умањен род малине, пошто је суша оставила последице на малињаке, па због тога радне снаге и неће превише недостајати. Ту су и страни радници. Ипак, приче да дневно може да се заради и до 8.000 динара су неистините. Берач који је дошао да заради новац треба да набере од 50 до 70 килограма малине дневно. Тежак је то посао, али је тешко радити и у руднику. Ко хоће моћи ће да добије око 4.000 динара, уз смештај и храну, а ја верујем да ће се увек наћи таквих радника – уверен је Јоковић.

Углавном раде без уговора

Тренутно, сезонци највише имају посла у грађевинарству, где су и највише ангажовани у раду на црно, подаци су Инспектората за рад, али илегалног рада има и у услугама смештаја и исхране, трговине, производње прехрамбених производа… Рад на црно у пољопривреди организује се тако што одређени број радника добије посао на неколико недеља, уз дневнице и обезбеђен смештај и три оброка, али без било каквог уговора о раду. Тако остају и без свих радних права, а дневнице зарађују код газда пољопривредних имања које инспектори рада готово да и не обилазе. У зависности од величине плантаже, газде склапају уговоре са сезонцима, посредством електронског софтвера за пријављивање сезонских радника у пољопривреди, али је и то реткост.

– Већа плантажа, већа шанса за уговор. Ипак, није нужно да радник има претходно искуства да би брао воће, али мора да прође кроз некакву усмену обуку. Тако је бар код мене. На њивама ретко кад раде омладинци, углавном су долазили да зараде за летовање, а имала сам и баку од 80 година која је била принуђена да ради – присећа се председница Савеза пољопривредних произвођача западне Србије.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/505865/Mladi-nece-u-berace-voca