У првом полугодишту је остварен просечан међугодишњи раст потрошачких цена од 15,3 одсто, а највећи утицај на раст укупних потрошачких цена били су млечни производи, поврће, месо, електрична енергија за домаћинство, хлеб и житарице и чврста горива (огрев), објавио је Републички завод за статистику.
Млечни производи, поврће, месо, хлеб и житарице су учествовали у расту цена 36,6 одсто.
Највећи утицај на међугодишњи раст укупних потрошачких цена у првој половини 2023. године имао је раст цена млечних производа (39,1 одсто) условљен, пре свега, растом цена јогурта и киселог млека (јогурт, воћни јогурт, са додатком житарица, кефира и слично), свежег сира (свих врста) и млека (са роком употребе до 21 дан), учествујући у укупној структури стопе раста потрошачких цена у првој половини 2023. са 13,1 одсто.
Међугодишњи раст цене поврћа (од 30,7 одсто) доминантно је био одређен ценом црног лука, кромпира (нарочито црвеног), паприке, парадајза и шаргарепе.
Након првог полугодишта 2023, купус је једино поврће које је имало дефлаторни утицај на укупну цену поврћа, и то за цео процентни поен мање.
Раст цене меса од 18,4 одсто највише је био под утицајем раста цена свињског меса без костију, сланине (свих врста), говеђег и јунећег меса без костију, кобасица од свињског, говеђег и мешаног меса и пилећег филеа, чије је укупно учешће у структури годишње стопе раста цене меса у првој половини 2023. износило 48,6 одсто.
Међугодишњи раст цена хлеба и житарица (од 21,8 одсто) највише су генерисали раст цена белог хлеба, слане грицкалице (слани штапићи, смоки, переце, рибице и слично), бурек, слане пите и колачи (торте и слатке пите), учествујући у структури укупне стопе раста цена хлеба и житарица у првом полугодишту 2023. са 63,8 одсто.
