Преговори произвођача малине и хладњачара, у којима је учествовало и Министарство пољопривреде, су пропали. Произвођачи су послали захтев председнику и премијеру Србије, како би изнели свој проблем и одлучили да ли ће производња малине бити настављена или угашена. Док се откупна цена малине била 250 динара за килограм, произођачи тврде да велике хладњаче од малих откупљују смрзнуту малину по цени 350-400 динара. Са намером да се уверимо у истинитост те информације, обратили смо се фирмама које наводно откупљују малину по тој цени али и малим хладњачарима који им је продају.
Да би имали минималну зараду и могли да наставе производњу, произвођечи „црвеног злата“ су ове године тражили минималну откупну цену од 300 динара за килограм. На последњим преговорима им је понуђено 260, односно десет динара више од првобитне цене, што су произвођачи одбили и предложили да та средства иду у хуманитарне сврхе јер су поједини откупљивачи већ плаћали ту цену. Хладњачари нису попустили а држава је, како кажу произвођачи, у свему била само неми посматрач.
„После силних преговора ништа се нисмо договорили. Док су поједини откупљивачи веч плаћали 260 динара они су понудили нама да са 250 цена порасте на 260 динара, што смо одбили и предложили да тај новац дају у хуманитарне сврхе за оне којима је помоћ потребна а ми још нисмо социјални случајеви да нам удељују милостињу. Преставници министарсрва се управљају према хлањачарима, уместо да штите интересе производње они штите трговину и препродају, каже за Нова.рс председник Удружења малинара „Виламет“ из Ариља, Милета Пилчевић.
Он још каже да нису тачне тврдње хладњачара да не постоје услови за повећање откупне цене малине јер мањи хладњачари већим, које су извозници, већ продају по знатно вишим ценама.
Још један неуспешан састанак са малинарима: Хладњачари воде главну реч, министар без утицаја
„У Ариљу се навелико тргује залеђеном малином. Мале хладњаче продају великим залеђену малину по цени 350-400 динара, плус пдв. Ти исти извозници произвођачима свежу малину плаћају до 250 динара и о чему ми даље да причамо. Сви већ знају за монопол који је у рукама хладњачара а сва ова сазнања само додатно омаловажавају произвођаче.“
На питање који су то велики откупљивачи који плаћају ту цену малине мањим хладњачарима, Пилчевић каже да их има више а да ми је, између осталих, познато да су то Мастер фрутис из Милићевог села и Агропартнер из Лучана. Да би се уверили у истинитост Пилчевићевих тврдњи, обратили смо се једној од њих и затражили одговор на питање, да ли је тачно да од малих хладњача откупљују смрзнуту малину по цени знатно већој од оне коју су плаћали произвођачима за свежу? Нисмо дошли до одговора јер је наше питање оцењено као, у најмању руку, непристојно.
„Не дајемо такве информације, то није за медије. Произвођачи јесу незадовољни али то системски мора да се реши а не од године до године. Производња и продаја нису организоване, то је суштина, не може малина једне године да буде 600 а друге 200 динара. Немам могућност да дајем изјаву а није ни коректно да постављате таква питања. Нека прича ко шта хоће, ја не желим да дајем изјаву на ту тему“, казала је за Нова.рс директорка „Мастер-фрутис“ која је део компаније „Мастер-фриго“ Милена Цветић.
Да ли су тврдње произвођача тачне, покушали смо да сазнамо и од малих хладњачара, који наводно већим, које су извозници, продају малину за 350-400 динара? Првог кога смо са територије Златиборског округа позвали, потврдио је истинитост навода произвођача.
„Тачно је да, уколико нисмо везани уговорном обавезом, већим хладњачарима који су и извозници, у овом тренутку можемо да продамо малину по вишим ценама. Ја у овом тренутку могу да добијем цену од 350 динара а не знам колико се другима нуди. Ради се о оригиналној малини, тачније оној која је у стању откупне, само што је залеђена и упакована у кутије“, казао нам је власник хладњаче која није извозник. Да не би угрозио своју пословост , желео је да остане анониман.
Док страх влада свим сферама друштва, производња малине се увелико гаси. За мање од десет година производња је сведена на једну четвртину па је са 130 хиљада тона принос пао на око 25-30 тона, колики је максимум ове године. Да ли ће производња малине наставити да пада до потпуног краха призводње, зависи од државе, па је произвођачима још само остало да о свему информишу премијера и председника Србије, у чијим је рукама „и нож и погача“. Тим поводом произвођачи су данас председнику и премијеру упутили и званичан захртев за пријем и разговор, без посредника, што је до сада био случај.
„Ако је могуће да нас саслуша премијер или председник, а ако није, онда је време да се производња гаси. Превише је свега и не треба народ више да се заварава и замлаћује разним причама, већ да се коначно каже истина а истина је да малину желе испод цене коштања, да је од произвођача узму за џабе а онда сви редом да тргују и зарађују. Огроман број људи је звог тога одустао од производње па ће одустати и овај мали број који је остао. Онда нек тргују хладњачари, нек они произоде малину и нек се даље богате али не више преко наших леђа“, закључује Пилчевић.
Он још каже да је сада тренутак да сви знају како даље јер је берба завршена а радови у засадима увелико почињу за идући род. Без чврстих гаранција не желе да се упуштају у нову неизвесност нити да улазе у малињаке који од једне до друге бербе захтевају огромна улагања, у радној снази и у прескупим препаратима без којих није могуће остварити било какав род.
Ове године, када је покривена само цена коштања производње, за произвођаче би то био свестан улазак у финансијски минус и задуживања без гаранције да ће идуће године и то моћи да се исплати.
