ЕУ млеко потопило Босну и Херцеговину, а пре свега тамошње сточаре

Аутор: Gdjakovic
409 посета

У Босни и Херцеговини је лани произведено око 621 милион литара сировог млека, од чега 601 милион литара крављег, око 13 милиона литара овчијег и седам милиона литара козјег. Како је наведено у Анализи стања на тржишту млека и млечних производа у БиХ за период 2019. – 2022., прошлогодишња производња је забележила повећање од свега три посто у поређењу с ранијим годинама.

Млекаре од домаћих произвођача откупљују просјечно до 40% произведених количина свјежег сировог крављег млека. Лани им је тако испоручено нешто више од 250 хиљада тона и то по просечној цени од 0,70 КМ/л, што је више за 10 фенинга у односу претходне три године. Истовремено су инпути за производњу били у сталном порасту и то од 2019., а прошле године је забиљежен раст између 40% и 60%.

Када је реч о подстицајима, у току 2022. исплаћен је 81 милион КМ по основу премије за млеко, односно 8 милиона више него годину раније. У држави послују 23 млекаре с капацитетима прераде од 350 милиона литара с тим да је њихова искоришћеност тек око 60%. Млеко и млечне производе на европско тржиште пласира њих 11.

„Најзначајније повећање потрошачких цена је изражено током 2022. године, те је за килограм маслаца било потребно издвојити у просеку око 28 КМ, тврдокорног сира око 17 КМ, килограм маргарина око 6 КМ и литар млека око 2 КМ“, стоји у Анализи коју је урадило Министарство вањске трговине и економских односа БиХ.

Рекордан увоз из ЕУ

Обим укупне вањскотрговинске размене млека и млечних производа лани је износио 337 милиона КМ, од чега је удио увоза у укупном промету износио 66%, а извоза око 34%. Тако смо у за млеко и млијечне производе из увоза кеширали 224 милиона КМ, а извезли за 113 милиона КМ.

На повећање вриједности увоза и извоза утицало је повећање увозних и извозних цијена млека и млечних производа што је одраз тржишних поремећаја узрокованих појавом пандемије ЦОВИД 19, а потом и Украјинском кризом.  Што се тиче увоза млека и млечних производа на првом мјесту је Европска унија из које се у Босну и Херцеговину увози у просеку око 83% ових производа и око 11% из ЦЕФТА-е.

„Увоз млека и млечних производа је стално повећаван из Европске уније на тржиште БиХ те је у 2022. години достигао рекордних 203,34 милиона КМ, што је у односу на увоз из претходне године више за 31%, односно чак 49% у односу на увоз из 2020.“, стоји у овом документу који би се требао наћи пред државним министрима.  Извоз млека и млечних производа на тржиште ЕУ је такође забележио континуирано повећање и достигао је скоро 26 милиона КМ у току прошле године.

Стабилан сектор

Истиче се како, имајући у виду значај млекарског сектора, као и поремећаје на тржишту насталих услијед пандемије Цовид-19 и смањења производње сточне хране, те раста њене цијене, сектор производње и прераде млека још увијек одржава стабилност.

Поред бројних проблема, наведено је како је и даље неопходно радити на подизању конкурентности како у примарној производњи тако и у преради и прерађивачкој индустрији.  „За подизање конкурентности кључна су улагања и инвестиције у објекте, опрему, нове технологије у производњи и преради млека, задовољавање високих стандарда безбедности хране, добробити животиња и друго“, навели су из МВТиЕО.

Такођер, како би се подигла конкурентност домаће производње и смањила зависност од увоза неопходно је у предстојећем периоду:

  • имплементирати различите мере подршке сектору мљекарства и изврши хармонизација подршки у пољопривреди и руралном развоју у ентитетима и Брчко дистрикту будући да нису усклађене на цијелој територији БиХ,
  • да се поред међусобне хармонизације мјера изврши и хармонизација подршки у пољопривреди и руралном развоју у ентитетима и Брчко дистрикту с мерама Европске уније.

Пад у ФБиХ, раст у РС и Брчком

Посматрајући производњу сировог крављег млека у ентитетима и Дистрикту Брчко, у посматраном периоду од четири посљедње године, примјетно је да ФБиХ бележи смањење са 322 милиона литара колико је износила 2019. на 304 милиона литара у 2022. години. Производња овчијег млека је била стабилна, а континуирано смањење је забиљежено у производњи козјег млека.

У ФБиХ се лани музло 4.000 мање крава него годину раније

У Републици Српској производња сировог крављег млека је у току 2022. године износила 291,3 милиона и забележила је повећање за 10% у поређењу с производњом из претходне године те је то уједно највећа забиљежена производња у посматраном периоду. Раст је забележила и производња овчијег млека, док је код козијег забиљежен пад. У Дистрикту Брчко, производња сировог крављег млека је бележила благо повећање са 5,8 на 5,9 милиона литара, док је производња овчијег и козјег млека стабилна.

Извор: https://www.agroklub.ba/stocarstvo/bih-zabiljezila-rekordan-uvoz-mlijeka-i-mlijecnih-proizvoda-iz-eu/86492/

Srodni tekstovi

Оставите коментар