Стручњак објашњава у чему је проблем и зашто шљиве и брескве нису отровне

Аутор: draganadpetrovic
823 посета

Последњих неколико дана српски воћари нашли су се у проблему. Најпре је враћен товар шљива из Хрватске а потом и 10 тона бресака и нектарина из Црне Горе. Како је саопштено, српско воће је враћено са границе због недозвољене количине остатака пестицида на воћу. Ове вести подигле су велику прашину у медијима у региону, али како објашњавају стручњаци нема разлога за сензационализам.

Нису српске и брескве отровне како су то неки покушали да представе, већ је проблем у различитој законској регулативи о дозвољеним количинама остатака пестицида у Србији и Европској Унији. Додуше, Црна Гора је још далеко од ЕУ али поштује њихова правила кад је у питању безбедност хране.
Како је на сајту Пољопривредне службе Србије објаснила дипломирани инжењер Сандра Милетаковић због заштите потрошача је веома важно вршити континуирану контролу правилне примене пестицида, као и вршити стални мониторинг остатака пестицида у храни.

Илустрација: Да ли је разлика у законској регулативи довела до проблема?

Њено објашњење преносимо у целости:

Потрошачи су константно изложени малим количинама остатака пестицида заосталим у храни. Заостале количине морају бити што је могуће мање, а њихова количина је у вези са минималном примењеном дозом којом се постижу ефекти заштите биља. Максимално дозвољена количина ( МДК ) представља највиши могући ниво остатака пестицида који се легално толерише у храни и храни за животиње. Дозвољени садржај пестицида у намирницама биљног и животињског порекла регулисан је задатом максимално дозвољеном количином (МДК) коју треба мерити како не би дошло до опасности по људско здравље. Због могуће корелације између нивоа МДК и људског здравља надлежне службе спроводе редовне контроле нивоа МДК у храни. У даљем тексту ће бити разматран значај мерења као и количине које су добијене приликом мерења.

Едукација пољопривредних произвођача о толеранцама је неопходна. Највећи део прехрамбених производа не садржи остатке пестицида или су остаци у дозвољеним границама (Каран, 2004). Постављене толеранце за остатке пестицида омогућавају контролу квалитета намирница. Толеранце су максималне законски дозвољене количине остатака пестицида у намирницама у свежем или прерађеном облику, храни за животиње, у млеку, месу и јајима. Изражавају се у милиграмима пестицида и/или метаболита (производа разградње) пестицида на килограм хране (mg/kg) или ppm (pars pro milion), (Каран, 2004). Постављање норми максимално дозвољених количина остатака је сложен процес и има своју методологију. Упрошћено, норме су резултат сакупљених података анализе садржаја оастатака у пољопривредним намирницама са различитих географских локација после директне примене пестицида током вегетације. Огледи се дизајнирају тако да се примењује највећа препоручена количина примене из програма примене пестицида (добра пољопривредна пракаса), са максималним бројем примена и најкраћим периодом од примене пестицида до бербе/жетве (каренца). Толеранца за производе животињског порекла одређује се за сваки производ посебно, прикупљањем података о количини остатака после исхране животиња храном која садржи остатке пестицида. Постављене толеранце за остатке пестицида омогућавају контролу квалитета намирница (Виторовић & Каран & Мојашевић, 2005).

У Србији су ове вредности наведене у Правилнику о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње за које се утврђују максимално дозвољене количине остатака средстава за заштиту биља.

У Европској унији је Европска управа за безбедност хране (ЕФСА) задужена за процену ризика и евалуира сваку пријављену МДК. Поступак дефинисања МДК је приказан у директиви 91/414/ ЕЕЦ. Максимално дозвољене количине остатака пестицида су дате Анексима I, II, III, IV од 23/10/2007, Регулативе 396/205. Такође, постоји регулатива МДК вредности у воћу и поврћу ФАО организације (Food and Agriculture Organization ) ( више информација на http:// http://www.codexalimentarius.net/mrls/pestdes/jsp/pest_q-e.jsp). За неке од пестицидних материја вредности МДК се разликују у нашем Правилнику и регулативама Европске уније и ФАО.

Да би МДК остале у границама у којима су прописне ради очувања здравља потрошача потребно је константно спроводити мониторинг увозних производа и домаћег тржишта тако што ће се вршити контрола поштовања каренце, контрола недозвољених средстава, контрола примењене дозе. У Србији се спроводи гранични-континуирани мониторинг као и повремени мониторинг где се контролишу тржишта.

У више земаља користе се одређени параметри који се односе на унос пестицида у организам, као и на сдржај пестицида у храни:

DDD (дозвољена дневна доза ) ili ADI (available daily intake) која се изражава у mg / kg телесне масе човека/ дан, a представља количину oстатака пестицида која при дуготрајномуношењу у организмуне представља опасност за здравље човека. ADI вредност је одређена на основу истраживања на животињама узимајући у обзир тзв.”фактор сигурности ” према којем се резултати добијени на животињама умањују за 50 до 500 пута. ADI се усклађују на нивоу међународних организација.
(K) дозвољена количина остатака пестицида у појединој врсти хране израчунава се из дозвољене дневне дозе (ADI), просечна количине хране која се дневно конзумира (Q) iи просечне телесне масе човека (70 kg).

K=ADI x 70 x 1000 / Q (mg / kg ili ppm)

K вредност представља токсиколочку границу – све вредност изнад дозвољене могу бити штетне по здрвље (Милошевић & Виторовић, 1985).

Истраживања о пестицидима коришћењем добре пољопривредне праксе указују на то да употреба пестицида омогућава веће приносе у односу на производњу без употребе пестицида. Кључ лежи само у стручној примени и одређеним границама, као и у поштовању одређених прописа и закона за примену пестицида. Континуирно праћење остатака пестицида у храни вема је важно јер недозвољене количине остатака песицида могу лоше утицати на људско здравље. Због заштите потрошача је веома важно вршити континуирану контролу правилне примене пестицида, као и вршити стални мониторинг остатака пестицида у храни.

Илустрација: Проблем и са српским нектаринама које су заустављене на граници са Црном Гором

Референце:

Виторовић С.& Каран В.& Мојашевић М. (2005). Мониторинг остатака токсичних супстанци у храни. Часопис храна и исхрана .

Каран В. (2004). О нормирању остатака пестицида у намирницама. Пољопривредни лист .

Каран В. (2004). Храна и исхрана. Пољопривредни лист .

Милошевић М. & Виторовић С. (1985). Основи токсикологијe са елементима екотоксикологије.

Сандра Милетаковић, дипл.инж. ПССС Крушевац

Извор: Агробизнис магазин и ПССС

Srodni tekstovi

2 коментари

Slavisa 3. септембар 2023. - 13:28

Trujete nas u Srbiji pa mislite mozete i ceo region.Bando sns ovska

Одговори
Lola 4. септембар 2023. - 05:47

Nas mozete da trujete niko vam ne stoji na putu ,ali EU nemozete. Nista vam nije sveto pa ni ljudski odnos prema svom narodu.

Одговори

Оставите коментар