Пољопривреда на Косову и Метохији, живот под отвореним небом и сталном зебњом

Аутор: Gdjakovic
238 посета

Бавећи се претходних двадесетак дана олујом и невременом углавном смо причали у пољопривредницима у ужем делу Србије: колике су штете, шта је остало, како помоћи.

Помало смо заборавили да постоје пољопривредни произвођачи и у Звечану, Зубином потоку, Лепосавићу, Србици, Вучитрну. Они који стоку, углавном гаје за своје потребе, нису имали неке немиле ситуације, али је ипак, важно знати како живе, како се сналазе, где продају оно што произведу. О томе је за Добро јутро говорио Здравко Добрић, саветник у ПССС Косовска Митровица.

– На простору који ми овде обилазимо, а то је простор Звечана, Зубиног потока, Лепосавића, енклаве Србице и Вучитрна, као и Косовска Митровица, пољопривредни произвођачи су се у највећем броју определили за то да се баве мешовитом пољопривредном производњом. Врло мали број људи је опредељен за неку индивидуалну производњу, где је препознатљив по појединачној воћарској производњи или фарми. Најчешће су то произвођачи који имају мешовиту производњу, у оквиру које имају и сточни фонд – каже за Добро јутро Здравко Добрић саветник у ПСС Косовска Митровица. Разлог томе је могућност пласмана.

– Због тржишта су опредељени да се баве мањом производњом за коју су сигурни да могу да је пласирају. Обично имају пар грла, врло мали број њих има изнад пет грла, имају и по неколико товљеника, понеку крмачу и стада оваца или коза у мањем броју. Има и оних који имају изнад тридесет грла, али пропорционално када се гледа, обично је то за задовољење својих потреба и вишкова за које су они најсигурнији да могу да продају – то је што се тиче крупне стоке. Живину, наравно, по речима саветника, има свако домаћинство.

– Када би се бројчано гледало, ту је по педесет кока носиља на газдинству, можда и тридесет или четрдесет, оно што задовољава њихово газдинство и могућност сигурног пласмана на пијацама – а све што се произведе произведе се на традиционалан начин, као што се некада радило.

– Производња је као што је некада била, на традиционалан начин, готово органска, само што није пријављена. Немамо ни једно пријављено газдинство као органско, али се води рачуна да то буде са што мање хемије, јер како они кажу, не би продали нешто што не произведу исто као за себе – производи су углавном од млека и меса, а како нема млекаре у крају нема ни предаје.

– Производе месо и млеко. Од млека праве сир и кајмак који су врло квалитетни и с обзиром да је мали број крава музара готово да нема произвођача који се жали да не може да прода млечне производе – ти производи се пласирају углавном у околини или на самом кућном прагу.

– Доста њих продаје на кућном прагу, сами им купци долазе или на пијацама у Митровици и Лепосавићу, нешто трговинским ланцима и маркетима који функционишу – храна је здрава јер у овом крају за сада није било проблема са болестима као у већем делу Србије. Ипак, саветници стално препоручују што бољу хигијену и чишћење штала и обора.

– Саветујемо да примене све хигијенске мере за добробит животиња на газдинству. Да то буде хигијенска заштита и објеката и гајених животиња. Најбитније је кад се уђе у шталу да је она чиста, проветрена, да има чисте траве, чистог оброка за животињу и чисте воде. Уколико примете код животиња неке промене, неуобичајена дешавања да одмах пријаве ветеринару. Да не чекају ни минут, да сваки симптом, било да је то температура, одбијање хране, претерано лежање, одмах пријаве ветеринару – пољопривредници прихватају савете, мада и сами знају шта треба да раде, те су током врућина у својим шталама направили орошиваче, како би олакшали стоци.

– Видели смо на терену да су људи правили импровизоване орошиваче током врућина, како би расхладили животиње и објекте, проветравали су чешће. Мада је свуда упитна количина хране коју су пољопривредници успели да обезбеде за стоку, овде то, по мишљењу саветника Здравка Добрића, не би требало да буде проблем.

– До сада нам се нико није жалио да неће имати хране. Овде је брдско-планински терен, све је изнад 500 м надморске висине, тако да су они успели да одраде прву косидбу и а поједини и другу, када је трава била у солидном периоду хранљиве вредности. Код нас је доста хладније, вуче копаонички крај и Мокра гора са друге стране, тако да је овде у тим селима хладније него у централној Србији, где су села на отвореном простору па су биле високе темературе. Не жале се за сада, можда неће бити оног врхунског квалитета као што су они навикли, али ће је бити – рекао је саветник Здравко Добрић за Добро јутро.

Зорица Драгојевић

Извор:

https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kako-zivi-poloprivreda-na-kosmetu-zdrava-hrana-od-zdravog-izvora-03-08-2023

Srodni tekstovi

Оставите коментар