Озбиљна производња не може без банке, шта пољопривредници могу да очекују

Аутор: draganadpetrovic
312 посета

Пољопривредници су ушли у њиве. Прихрањују пшеницу, а ускоро ће и припремни радови за сетву, за коју кажу да ће бити рекордно скупа. Чекају јефтиније кредите уз камату коју ће дотирати држава. Оно што знају је да субвенције за 2023. годину крећу 1. априла. Највећи део новца у сетву ће ући преко пословних банака иако су камате готово дуплиране у односу на време пре кризе.Пољопривредници разбацују уреу. То је једина ставка која је појефтинила од лане. Очекује се да ће цена заштите и семена бити виша 10 до 15 одсто. У сетвеној једначини још је много непознатих, али њива не може да чека.
Пољопривредници разбацују уреу. То је једина ставка која је појефтинила од лане. Очекује се да ће цена заштите и семена бити виша 10 до 15 одсто. У сетвеној једначини још је много непознатих, али њива не може да чека.
Припремиле Марија Миладиновић Лисов и Љиљана Петровић
„Навикли смо већ крајем децембра, почетком јануара да набављамо репроматеријал. Ти субвенционисани кредити су били јако добра ствар до сада, зато што смо лепо могли за кеш да купимо сав репроматеријал потребан да уложимо новац и једноставно најисплативије нам је то било, камате су биле јако мале“, каже пољопривредник из Борче Михаило Милановић, члан Независне асоцијације пољопривредника Србије.

Илустрација: Радови на њиви не могу да чекају

Камате на субвенционисане пољопривредне кредите и ове године биће мање. Колико тачно, и када ће бити на располагању, још се не зна. Зна се да ће субвенције бити везане за е-Aграр и да крећу у другој недељи пролећа.

„Од првог априла негде крећу нове мере за 2023. Ићи ћемо прво са мером за млеко, сада завршавамо црвене линије у смислу где смо што се тиче финансијског плаћања, а све у циљу да заврши код наших пољопривредних произвођача све што држава издвоји“, наводи Јелена Танасковић, министарка пољопривреде.

Субвенције и регресирани државни кредити могу да покрију део трошкова. За већи раст аграра, неопходни су кредити банака.

„Озбиљна производња не може без банке – да ли хоћемо да уложимо у механизацију, да ли хоћемо у складишни простор, на који год начин хоћемо да унапредимо нашу производњу да подстичемо тај неки раст, не можемо без банака. Пре једно десет година кредити су били прилично повољнији то је све ишло доста лакше, у последњих пар година много су скочиле камате“, каже Михаило Милановић, пољопривредник из Борче, Независна асоцијација пољопривредника Србије.

Илустрација: До децембра је репрограмирано 15,5 милијарди динара кредита у аграру
Пријава за мораторијум до 30. априла

Пољопривредници, задруге и аграрне фирме које имају проблем да плаћају кредит, до 30. априла могу да се пријаве за мораторијум то јест за предах у плаћању рата.

„Народна банка Србије, Извршни одбор, у јануару је на ванредној седници усвојио измене и допуне ове одлуке којима је омогућено и откупљивачима и складиштарима воћа да поднесу захтев за ове олакшице. Банка је дужна у року од 30 дана од подношења захтева да одобри олакшице. Услови не могу бити неповољнији а ануитет не може бити већи у односу на онај који је био пре одобравања олакшица“, каже Дарко Стаменковић из Народне банке Србије.

До децембра је репрограмирано 15,5 милијарди динара кредита у аграру.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/5119602/poljoprivrednici-krediti-subvencije-moratorijum-.html

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар