Прошле године извезли смо гљива у вредности од око 25 мил ЕУР, речено је Дневнику у Привредној комори Србије (ПКС).
Извоз варира од године до године у зависности од временских услова пошто клима директно утичу на род гљива. Гљиве продајемо на светској пијаци у свежем стању, замрзнуте, сушене и конзервисане.
По подацима ПКС сушене гљиве донеле су нам највише новца, за 282 тоне добили смо десет милиона евра. После њих по извозном резултату следе замрзнуте гљиве које смо продали за 5,3 мил ЕУР, потом су нам свежи вргањи донели 2,8 милиона, свеже лисичарке 1,8 милиона и конзервисане гљиве у вредности 1,6 мил ЕУР. Свежих тартуфа смо 2022 године продали за 1,5 мил ЕУР а печурки, свежих и расхлађених за 1,2 милиона.
Све набројане врсте гљива се највећим делом продају у земље ЕУ, затим у САД, Русије.
Ова година није била баш наклоњена гљивама због хладног и кишног пролећа и сувог лета и јесени па ћемо их имати, у зависности од врсте, у просеку или испод просечних количина.
Илустрација: Ова година је била одлична за гљиве
Извозници и прерађивачи којих имамо по двадесетак, очекивали су да ће печурки бити више јер је и прошла година била просечна. Али осим што ће им година бити осредња ову групу предузетника још више забрињава што гљиве за неколико година неће имати ко да бере. Становиштво у сеоским срединама је све старије пошто млађи у пуној снаги напуштају кућна огњишта.
– На брање печурки иду појединци, нема као некада групног и организованог ангажовања радне снаге – истиче за Дневник Драгољуб Сајић из фирме Интерфоод 20 доо из Љига која се бави откупом и извозом гљива. – Одавно не ангажујемо раднике ни не плаћамо дневнице већ само плаћамо оно што донесу за продају.
Готово све печурке које се наберу у брдско планинским пределима се извезу јер у домаћој кухињи немамо навику да их користимо у исхрани.
Драгољуб Сајић каже да је година била лоша, и да је сезона за неке врсте печурака била кратка.
– Вргањи су подбацили, имамо их сигурно бар за четвртину мање него у нормалним година, због климе, било је доста кише и хладних дана у пролеће, а после када је стигло лето и јесен није било довољно падавина – казао је Сајић и навео да гљивама највише годи смена сваких седам до десет дана кише и сунца.
Навео је да ћемо лисичарки имату у просеку око 800 тона, и казао да је килограм ових гљива у откупу био на почетку сезоне десет евра а онда како је сезона одмицала лисичарке су коштале три и четири евра килограм.
Колико ће бити белих тартуфа још је рано говорити јер је сезона убирања кренула у септембру и трајаће до Нове године, али се очекује да ће их бити око 500 килограма за извоз – истакао је саговорник.
Илустрација: Сезона тартуфа је завршена
Казао је да се килограм ових гљива откупљује од 1.200 до 1.500 ЕУР, али и да та цена може да буде знатно нижа, да коштају упола јефтиније уколико година за беле тартуфе буде родна, и ако их има и у земљама ЕУ, првенствено у Италији и Француској.
За разлику од белих тартуфа сезона црних тартуфа је завршена и имамо их између пет и шест тона.
– Пошто је сезона готова килограм се сада плаћа и 200 евра , а док је сезона била од маја до септембра килограм је вредео од 40 до 150 ЕУР – казао је Драгољуб Сајић.
Тартуфи се у Србији беру на Фрушкој гори, траже и у Делиблатској пешчари, на планинама Космај, Рудник и Опленац, у Обедској бари у близини реке Босут у Срему, Мачви….
Извор: https://www.ekapija.com/news/4414027/prosle-godine-iz-srbije-izvezeno-gljiva-za-25-mil-eur
ФОТО: Pixabay
