Површина под засадима воћа у 2021. години изоси 188.872 хектара са укупном производњом од 1.436.121 тона воћа. Најзаступљеније површине су под засадима шљиве, јабуке, малине и вишње. Подаци о производњи и површини воћа за 2021 годину су процена Републичког завода за статистику, а званични подаци биће објављени почетком марта.
У периоду јануар – децембар 2021 године извезено је воћа у вредности од 800,1 милион ЕУР , што је за 24% већа вредност извоза у односу на 2020 годину. Укупна количина извезеног воћа у 2021 години износи 475.331 тону воћа што је за 5,5% мање у односу на претходну годину. Извор: Управа царине. Највећу вредност извоза воћа у 2021. години остварила је смрзнута малина, свежа јабука, смрзнута вишња и смрзнута купина.
Да је дошло до великог скока у заради на воћу види се и по подацима за 2020. Имајте у виду да се ради о вредностима у доларима!
Када је у питању малина принос на нивоу Србије у 2021. години износио је, према прелиминарним подацима РЗС 110.589 тона. Произвоња је била на 20807 хектара, а просечан принос 5315 тона.
Према прелиминарним подацима Републичког завода за статистику купина се у Србији налазила на 5376 хектара, са просечним приносом 5773 т/ха односно укупном производњом од 31036 тоне.
Погледајте детаљније податке за малину, купину, боровницу и јагоду!
Очекивања у 2022.години
Према речима Добривоја Радовић председника Асоцијације произвођача малина и купина за Агробизнис магазин већ сада је јасно да ће откупна цена за малину у 2022. бити далеко већа.
– Очекује да ће аконтна цена малине ове године бити између 600 и 800 динара по килограму. На цену утичу четири фактора: поскупљење агротехничких мера између 100 и 300 посто, драстично поскупљење ђубрива, недостатак младица које је прво спржила суша прошлог лета, а сада је поломио први влажни снег и наравно климатски услови, односно могуће елементарне непогоде које су и прошле године нанеле огромну штету малинарима – рекао је Радовић.
Божо Јоковић из ариљског села Северово малину гаји готово 40 година. Директор је задруге „Агро еко воће” која окупља произвођаче са укупно 10 хектара малињака. Како је рекао за Агробизнис магазин ове године очекује да цена малине буде минимум на прошлогодишњем нивоу, али ће рода бити мање него лане.
-Он наглашава да за добру прошлогодишљу цену малина нису заслужни ни малинари, још мање хладњачари, трговци и извозници већ дефицит овог воћа на светском тржишту.
– Управо због разних марифетлука трговаца и извозника Србија није искористила своју историјску шансу да на светском тржишту малина заузме позицију која јој припада иако, по квалитету малине, имамо све предуслове за то. На жалост, уместо да се произвођачи баве унапређењем производње и сортаментом они су, било самостално било кроз задруге као што је наша, постали плен крупних играча. Како би нас држали на узици потрудили су се да произвођачи немају никав приступ тржишту, да не можемо да уђемо у наше маркете већ, ако хоћемо да продамо малину, морамо да играмо како они свирају – огорчен је он.
Стручњаци предвиђају да би се и ове године рекорди када је у питању откупна цена могли поновити.
– Очекујемо да цена неће ићи испод прошлогодишње. Међутим, упркос доброј заради интересовање малинара за проширење засада није онакво какво се очекивало. Улагања су огромна а репроматеријал је скупљи и до два и по пута, што је деморалисало произвођаче малина да проширују засаде. Пре свега мислим на минерална ђубрива где су цене скочиле 250 посто што је драстично поскупљење – рекао је Саша Симић, дипломирани инжењер пољопривреде.
Представници Удружења малинара општина Братунац, Сребреница и Милићи упутили су и апел надлежним институцијама, а пре свега Влади РС и општини Братунац да испуне обећање и исплате надокнаду за штету коју је град причинио у малињацима у јуну прошле године.
– Ми који плаћамо противградну заштиту питамо се због чега је плаћамо ако не може да нам заштити род. А условљени смо плаћањем јер приликом регистрације газдинства морамо да платимо и противградну заштиту. Значи, не може да се оствари премија ако не платиш противградну. Имамо обећање од премијера да ће та штета бити надокнађена – рекао је Иван Стојановић из Удружења малинара „Виламет“.
Подсећамо, противградна превентива која има инсталиране противградне станице у средњем Подрињу није дејствовала током јунског невремена јер није добила дозволу од Центра контроле лета БиХ због прелета Еуфоровог хеликоптера. Комисија Братунца, општине са највећом производњом јагодичастог воћа у РС проценила је да је због града уништено 30-50 посто малињака.
| Малине | |||
| површина, ха | остварена производња, т | просечан принос по хектару | |
| РЕПУБЛИКА СРБИЈА | 20.807 | 110.589 | 5.315 |
| СРБИЈА – СЕВЕР | 1.895 | 7.411 | 3.911 |
| Београдски регион | 703 | 2.511 | 3.572 |
| Регион Војводине | 1.192 | 4.900 | 4.111 |
| СРБИЈА – ЈУГ | 18.912 | 103.178 | 5.456 |
| Регион Шумадије и Западне Србије | 16.669 | 94.749 | 5.684 |
| Регион Јужне и Источне Србије | 2.243 | 8.429 | 3.758 |
| Купине | |||
| површина, ха | остварена производња, т | просечан принос по хектару | |
| РЕПУБЛИКА СРБИЈА | 5.376 | 31.036 | 5.773 |
| СРБИЈА – СЕВЕР | 184 | 1.043 | 5.668 |
| Београдски регион | 90 | 498 | 5.531 |
| Регион Војводине | 94 | 545 | 5.799 |
| СРБИЈА – ЈУГ | 5.192 | 29.993 | 5.777 |
| Регион Шумадије и Западне Србије | 4.401 | 26.255 | 5.966 |
| Регион Јужне и Источне Србије | 791 | 3.737 | 4.725 |
| Боровница | |||
| површина, ха | остварена производња, т | просечан принос по хектару | |
| РЕПУБЛИКА СРБИЈА | 2.363 | 16.451 | 6.962 |
| СРБИЈА – СЕВЕР | 866 | 6.000 | 6.928 |
| Београдски регион | 752 | 5.426 | 7.216 |
| Регион Војводине | 114 | 574 | 5.032 |
| СРБИЈА – ЈУГ | 1.497 | 10.451 | 6.981 |
| Регион Шумадије и Западне Србије | 583 | 4.685 | 8.036 |
| Регион Јужне и Источне Србије | 914 | 5.766 | 6.309 |
| Јагоде | |||
| површина, ха | остварена производња, т | просечан принос | |
| РЕПУБЛИКА СРБИЈА | 6.788 | 22.427 | 3.304 |
| СРБИЈА – СЕВЕР | 1.759 | 5.525 | 3.141 |
| Београдски регион | 995 | 2.966 | 2.981 |
| Регион Војводине | 764 | 2.559 | 3.349 |
| СРБИЈА – ЈУГ | 5.029 | 16.902 | 3.361 |
| Регион Шумадије и Западне Србије | 2.870 | 10.154 | 3.538 |
| Регион Јужне и Источне Србије | 2.159 | 6.748 | 3.125 |
