Српска пољопривреда и прехрамбена индустрија све чешће се суочавају са изазовима на европском тржишту због неусклађености домаћих стандарда са прописима Европске уније. Брескве враћене због пестицида, млеко са високим нивоом афлатоксина и чипс са канцерогеним супстанцама само су неки од примера који су недавно изазвали пажњу јавности, наводи Блумберг Адрија.
Проблеми усклађивања са ЕУ стандардима
Неусаглашени стандарди представљају значајан проблем, посебно код кварљиве хране, упозорава агроаналитичар Жарко Галетин. „У Србији се прописи често доносе ад хок, уместо да буду усклађени са правилима ЕУ. То доводи до честих враћања робе са граница, што ствара финансијске губитке и нарушава репутацију произвођача,“ истиче Галетин.
Један од главних узрока је коришћење забрањених пестицида и хербицида, који су у ЕУ већ дуго повучени из употребе. Иако ове супстанце повећавају приносе, њихово присуство у храни сматра се неприхватљивим по стандардима здравствене исправности у ЕУ.
Позиција индустрије
Савет страних инвеститора у „Белој књизи 2024“ наглашава да је неопходно увести нове законе о санитарном надзору и ускладити процедуре инспекцијског рада са регулативама ЕУ. Додатно, индустрија захтева бољу дигитализацију како би се олакшало праћење и контрола, смањили непотребни трошкови и убрзале процедуре.
„Постоји превише паралелних анализа које одузимају време и ресурсе, јер не признајемо сертификате издате у ЕУ. То је велики проблем за увоз сировина, али и за извоз домаћих производа,“ истиче Марјана Давидовић, генерална директорка „Нестлеа“ за Србију, Црну Гору и Северну Македонију.
Институционални изазови
Извештај Државне ревизорске институције (ДРИ) указује на озбиљне пропусте у области мониторинга безбедности хране. Објаве о утврђеним преварама често се бришу са званичних интернет страница, док законски оквир још увек није довољно прецизиран. Недостатак јасних прописа у вези са преварама у храни додатно отежава борбу против фалсификованих производа и осигурање квалитета.
Неусклађеност домаћих прописа са стандардима Европске уније наноси штету не само економији већ и здрављу грађана. Док Србија не усвоји строге и јасне прописе у складу са европским правилима, произвођачи ће се и даље суочавати са проблемима на тржишту ЕУ. Усклађивање са овим стандардима није само предуслов за успешан извоз, већ и за заштиту потрошача и развој домаће привреде.
