Трговци згрнули милијарде у Србији

Аутор: draganadpetrovic
369 посета

ГРАЂАНИМА је прошла година била и оваква и онаква, а већини привреде, ипак, добра. Компаније су је завршиле са добитком од 864,2 милијарде динара. И док су потрошачи са грчом у желуцу пратили све веће цене на рафовима трговина, трговци су слагали зараду. Највећи профит прошле године је имала трговина. Годину је завршила са добитком од скоро 215 милијарди динара.

Тај добитак је, види се из извештаја Агенције за привредне регистре, чак 26,4 одсто већи него у 2021. години. Али не дугују трговци ово само инфлацији. Напротив, да су им приливи расли само с њом у складу, били би већи 10,3 одсто. Толико су лане порасле цене на мало у Србији. Економисти откривају где се још крије добар резултат трговаца – у све већим маржама.

– Профитабилно су пословали сви сектори, осим сектора снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација – стоји у извештају АПР.

– Са највећим позитивним нето резултатом издваја се сектор трговине на велико и мало, који бележи добитак од 214,9 милијарди динара. Већи је за 26,4 одсто него у претходној години. Високу профитабилност је остварио уз пад броја запослених за 3.161, те је укупно запошљавао 234.011 радника.

Економиста Драгован Милићевић већ годинама прати марже у трговинама у Србији. Однедавно оне су значајно веће.

– Основни тренд у трговини, нарочито код великих система је велико повећање њихових маржи – каже Милићевић. – Некада се она кретала између 22 и 23 одсто. А сада је стигла до 40 одсто. На тржишту нема много учесника, није нека конкуренција и те марже су приближне код свих. Значајан утицај на раст цена има управо та чињеница. То видите и по томе што сте ранијих година ишли у велике системе у набавке. Они су били јефтинији. Имају велики асортиман. Сада су у много чему мале комшијске радње јефтиније. Људи по навици иду у велике маркете, комфорније им је. И цене по тим ланцима се скоро и не разликују. Пре неколио година у Хрватској је био тај ниво маржи, а они су много пре нас кренули са тим укрупњавањем тржишта. Е то се сада десило и код нас. Сада су нам марже на сличном нивоу.

Није само трговини ишло добро прошле године. Значајан износ позитивног нето резултата остварен је и у сектору прерађивачке индустрије. Она је зарадила 197,2 милијарде динара, али је профит мањи од претходне године за 5,3 одсто. У том сектору је највише опао број запослених за 6.897, те је био ангажован 401.791 радник.

– Скоро 2,5 пута већи добитак је исказан у сектору рударства, и то у вредности од 196,7 милијарди динара, при чему је број запослених увећан за 745, на укупно 27.274 радника – показују подаци АПР. – Раст позитивног нето резултата од 44 одсто забележен је у сектору грађевинарства, са добитком од 80,7 милијарди динара, а истовремено је евидентиран и пораст броја запослених за 746, те је пословао са 85.789 радника.

Илустрација: Обрни окрени продавци увек зараде

Информисање боље, струја гора

ВЕЛИКИ добитак, који је тек благо повећан на годишњем нивоу, исказао је сектор информисања и комуникација – 55,3 милијарде динара. Овај сектор бележи највећи раст броја запослених за 10.401 и укупно је запошљавао 81.800 радника. Као и претходне године, негативно је пословао сектор снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација, чији губитак је увећан 6,7 пута и износи 42.645 милиона динара.

Извор: https://www.novosti.rs/c/ekonomija/vesti/1260739/marzama-profita-najvecu-dobit-lane-ostvarila-trgovina

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар