Ко су најуспешнији у области млинских производа?

Аутор: draganadpetrovic
125 посета

Према подацима Удружења „Жито Србије,“ пшеницом је у 2024. години посејано 580.000 хектара, од чега је само половина засејана декларисаним семеном.

Професор Мирослав Малешевић, стручњак за стрна жита, указује на озбиљан проблем недостатка домаћег семена. Србија годишње треба око 120.000 тона семенске пшенице, али је произведено свега 65.000 тона. Последица је све већа употреба тзв. пшенице „са тавана,“ која, иако економски исплативија на почетку, носи већи ризик од болести и додатних трошкова за заштитна средства.

Како би подстакла употребу декларисаног семена, држава је повећала регрес са 6.000 на 17.000 динара по хектару. Поред тога, буџет за пољопривреду за 2025. годину износи рекордних 149,5 милијарди динара, од чега је 111,4 милијарде опредељено за субвенције. Ипак, стручњаци сматрају да ова мера неће бити довољна без свеобухватне стратегије за опоравак семенарства.

“Временски услови за јесењу сетву били су повољни, а око 70 одсто површина засејано је у оптималном року. Међутим, проблеми у квалитету зрна, присуству афлатоксина и болести попут трулежи корена шећерне репе, додатно отежавају ситуацију”, наводе агроаналитичари.

Професор Малешевић упозорава да без домаћег семенарства Србија постаје зависна од мултинационалних компанија. Овај тренд је већ присутан код кукуруза, где увоз доминира. Без јачања домаће производње семена, српски пољопривредници могли би се суочити са растућим трошковима и смањеном конкурентношћу.

Када је реч о производњи млинских производа у Србији представља једну од најважнијих грана прехрамбене индустрије. Главне сировине су пшеница, кукуруз, јечам и раж, од којих се добијају производи попут брашна, гриза, мекиња и специјализованих млинских производа за различите потребе.

Илустрација: Таванска пшеница уништава и производњу брашна

Млински сектор у Србији чине велики индустријски млинови, средња предузећа и мањи породични млинови, што омогућава широк спектар производа прилагођених различитим потребама тржишта. Већи млинови често послују као део интегрисаних система прехрамбене индустрије, док мањи пружају флексибилност и могућност специјализоване производње.

Производња је углавном оријентисана на домаће потребе, али значајан део одлази у извоз. Главна извозна тржишта укључују земље региона (Босна и Херцеговина, Црна Гора, Северна Македонија) и Европска унија.

Домаће тржиште млинских производа карактерише стабилна потражња, при чему пшенично брашно доминира као основни производ. Поред тога, расте интересовање за производе од интегралног и специјалног брашна, што одражава глобалне трендове здраве исхране.

У зависности од типа брашна и житарице од које је направљено цене се крећу од 69 динара за тип-400 од пшенице до 185 динара за брашно од спелте.

Компанија МБ комерц из Руме већ више од двадесет година бави се производњом млинских производа од којих су поред брашна од пшенице Т-400 и Т-500, заступљени и производи попут црног, интегралног, и брашна за теста за палачинке и пице.

“По својим карактеристикама пшеница се разликује у неколико елемената. Оне најквалитетније нажалост у Србији нема више од пет одсто укупног рода. Обзиром да смо наш систем рада развили до најситнијих детаља, у могућности смо да извршимо тоталну анализу свих вредности улазне сировине, укључујући и присуство ГМО семена као и осталих елемената који дефинишу квалитет, а затим и да посебно лагерујемо и одвајамо пшеницу у силосу. Технолошки унапређен млин, као следећа битна фаза у изради производа, поседује такву функционалност где кроз мељаву све што је добро у зрну пшенице – остане у производу. За брашно смо изабрали искључиво најбоље што Србија има”, наводе на званичном сајту ове компаније.

Илустрација: Потражња за пекарским производима, а самим тим и брашном је константна

Иначе, фирма МБ комерц налази се на првом месту листе најуспешнијих у делатности производње млинских производа коју је направила бонитетна кућа CompanyWall. Листа је направљена на основу добити, коју је МБ комерц у 2023. години остварила у износу од 259.040.000 динара. Стабилност у пословању компаније потврђује и податак да је у претходној 2022. години добит била готово иста са сумом од 260.801.000 динара.

Друго место листе најуспешнијих у делатности производње млинских производа према добити заузима новосадска фирма Данубиус са резултатом на крају 2023. од 243.643.000 динара. Ништа мање нису биле успешне ни 2021. и 2022. година када је зарађено 182.263.000, односно 175.752.000 динара.

Ова компанија, такође, прави млинске производе као што су неколико врста белог брашна, интегрално, хељдино и спелтино брашно, као и производ намењен прављању теста за пице.

“Када су приватна својина и предузетништво ревалоризовани и доведени у раван нормалног свакодневног пословања, 2006. године успешно је обновљена приватизација и Данубиус је постао члан Делта корпорације. Нови власник унапредио је производњу реконструкцијом опреме у силосу, заменом комплетне опреме у млину, као и увођењем најновије линије у производњи тестенине”, каже се у представљању Данубиус.

Треће место листе најбољих према добити у истом сектору заузела је фирма из Бачке Паланке Житопродукт д.о.о. Резултат од 80.669.000 динара у 2023. уједно је и најбољи у последње три године за ово предузеће. У 2021. добит је износила 12.774.000 динара, а у 2022. – 16.112.000 динара.

Компанија Житопродукт д.о.о. основана је 1880. године, а у садашњем облику активна је од 1960.

“ Основна делатност предузећа је прерада и млевење кукуруза. Ове радње дају следеће производе: spezzato, кукурузни гриз – гранулација до 1.180 мм, кукурузно брашно, палента и кукурузно сточно брашно. Фокус пословања је сушење и складиштење житарица, и Житопродукт складишног капацитета од 22.000 тона житарица је вишедеценијски партнер пољопривредних произвођача, и трговаца житарицама”, стоји на сајту ове компаније.

Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/sve-manje-kvalitetne-psenice-u-srbiji-proizvodjaci-brasna-primorani-na-uvoz/

Srodni tekstovi