Затворен сајам пољопривреде, шта сте пропустили погледајте у извештају

Аутор: Gdjakovic
374 посета

Новосадски сајам је од 20. до 26. маја организовао јубиларни 90. међународни пољопривредни сајам, у години у којој обележава век постојања.

Забележено је да је Сајам видело 125.000 посетилаца.

Овогодишња смотра аграра реализована је са Италијом као Земљом партнером, Генерални спонзор је био Глобос осигурање, Банка партнер – Банка Поштанска штедионица, Златни спонзор Ал Дахра. Као спонзор стогодишњице, подршка Новосадском сајму је Телеком Србија.

Традиционално уз Сајам су били и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Покрајинска влада са Покрајинским секретаријатом за привреду И Секретаријатом за пољопривреду, Град Нови Сад, као и дародавци у поклон игри Агропанонка, МБВ и КИТЕ ДОО.

У сарадњи са Компанијом Стамевски организована је хуманитарна акција “Хуман и Сладак”.

Наступило је више од 1100 излагача из 26 земаља. Организовано је 14 колективних изложби – Италија, Шпанија, Кина, БиХ, Ческа, Мађарска, Индонезија, Холандија, Пољска, Црна Гора, Ангола, Румунија, Белорусија и Русија.

– Италија се, као Земља партнер на јубиларном, 90. међународном пољопривредном сајму, представила на колективној изложби, која је окупила 21 компанију. Све су имале веома добар наступ и задовољне су оствареном сарадњом и пословним контактима – каже Александар Димитријески из Италијанске агенције за спољну трговину ИТА/ИЦЕ – Организовали смо један важан семинар на којем смо окупили еминентне стручњаке из Италије и из Србије, у оквиру којег су направљени одлични контакти, који ће омогућити још успешнију сарадњу привредника две земље. Већ смо разговарали са нашим седиштем у Риму и знамо да ћемо излагати и наредне године на Пољопривредном сајму. После ковида и тешких времена поново се враћамо на старе стазе сарадње и у пословању, што је добро. Новосадски сајам је познат у Италији, а сајмови сличног профила показују заинтересованост за долазак српских фирми у Италију, додао је Димитријески.

Он је указао да су, поред 21 компаније које су се представиле на колективној изложби, на Сајму биле и друге италијанске фирме које су излагале самостално, што говори колико је компанијама из Италије важно српско тржиште.

– И ове године имамо позитивне коментаре како пословних партнера, компанија, тако и посетилаца. На крају Сајма шаљемо упит свим нашим компанија које су излагале да оцене свој наступ и посету, али и онога што смо ми, као Агенција организовали, и на тај начин добијамо драгоцене информације које нам помажу да уколико је било неких пропуста, то поправимо.

Организован је велики број конференција

Према речима Немање Вигњевића, директора за пољопривреду Глобос осигурања, Генералног спонзора Пољопривредног сајма, током сајамских дана интересовање пољопривредника за осигурање било је изузетно велико јер су управо ови дани кључни за осигурање усева од евентуалних временских непогода. Заинтересованих је било из свих крајева Србије, а поред оних који желе да осигурањем заштите ратарску производњу приметно је и повећано интересовање за осигурање воћњака.

Представници Ал Дахре, Златног спонзора Пољопривредног сајма, су боравак на Сајму искористили да обнове и успоставе нове контакте с пословним партнерима из Србије и других земаља, као и да договоре наставак сарадње са постојећим сарадницима. На штанду указују да су током Сајма остварили више од 150 контаката са новим добављачима.

На Пољопривредном сајму су приказани сви познати сегменти – Изложба пољопривредне механизације и опреме за прехрамбену индустрију, изложба хране и пића… Приредбу су традиционално пратиле Национална изложба стоке и Изложба генетских потенцијала, које су организоване под покровитељством Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, као и изложбе органских производа, производа са ознаком географског порекла, “Српски квалитет” и Крафт пива. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, је у Хали „Мастер“, према речима Соње Костовски, током сајамских дана било на услузи пољопривредницима из свих крајева Србије. Заинтересованих је било много, а најчешћа питања су била у вези са условима услова које треба испунити за добијње субвенција. Највише заинтересованих било је из Војводине, а према интересовањима пољопривредника може се рећи да је било више оних који су се распитивали о субвенцијама за ратарску производњу, од оних за сточарство.

Град Нови Сад, кроз бројне мере и програме, пружа подршку пољопривредницима. Ове године у буџету за подршку пољопривредним произвођачима са територије Града обезбеђено је 70 милиона динара. Издвајају се средства за младе пољопривреднике, и оне који се баве органском производњом, а новина је и што је Град Нови Сад почео да помаже и мала породична газдинства која се баве прерадом, као и произвођаче вина. Средства која се издвајају за субвенције у пољопривреди из године у годину се повећавају. Прве субвенције у области пољопривреде опредељене су још 2011. године, и то за пољоприведнике који се баве органском пољопривредном производњом, у укупном износу од нешто више од 4.000.000 динара. По томе је Нови Сад постао препознатљив као Град који је препознао значај пољопривредне производње која не нарушава здравље људи и животну средину.

На штанду Градске управе за привреду у Хали “Мастер” грађани су могли да се информишу о свим програмима и субвенцијама, а досадашњи корисници субвенција да се представе посетиоцима. Поделили су искуства о томе како да се најбоље употребе средства која добију, како добити саветодавну подршку, како пласирају производе…

Покрајински секретаријат за привреду и туризам током сајамских дана окупио је женска удружења из Војводине, промовисао старе занате и занатлије, мала пољопривредна газдинства из Војводине која се баве производњом меса, воћа, меда, тестенина, ракије, ликера. Промовисано је женско предузетништво, представиле су се младе научнице Србије, туристичке организације, организовани Дани винара Војводине и први пут у Србији и Европи – Дан ромског предузетништва.

Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство био је домаћин неколико саветовања стручњака из области агара, водопривреде Србије и Италије на којима су размењивана искуства и пренета знања с циљем да се остваре што бољи резултати.

Покрајински секретаријат за пољопривреду је током приредбе организовао и рад стручних служби.

Гаранцијски фонд Војводине током сајамских дана бројним посетиоцима давао је објашњења о тек расписаним конкурсима за финансирање куповине механизације за скоро све врсте ратарске производње, као и за воћарство, виноградарство, хладњаче и различита складишта. У току 90. међународног пољопривредног сајма Фонд је потписао уговор с ОТП банком у Србији којим се војвођанским регистрованим пољопривредним газдинствима нуде кредити по повољним условима и дужим роком отплате.

На Изложби сточарства од укупно 176 грла говеда продато је 14 јуница, по цени од 1.000 до 3.500 евра. Излагачи кажу да су на Сајам првенствено дошли како би приказали најбоље што имају, а неки су у преговорима са потенцијалним купцима, што ће се финализовати након Сајма.

Када је реч о коњима, на Сајму су била изложена 84 грла, али ниједно није продато.

Било је изложено нешто више од 450 оваца, а продато је 30 овнова и то по цени која је варирала од 200 до 800 евра. По речима једног од излагача Сајам је презентација најбољег што имамо у узгоју, уз напомену да узгајивачи на Сајам долазе не само због продаје већ и да покажу своја грла и размене искуства.

На Сајму је било изложено 26 коза и шест јарића, а продати су јарићи – 150 евра за мужјака и 200 евра за женке. Круна Изложбе сточарства – Дан сточара одржан је у четвртак, 25. маја. На Мањежу Новосадског сајма најбољим одгајивачима су уручена признања уз дефиле награђених грла.

Министарство пољопривреде је у Хали 1а окупило 31 органског произвођача из Србије, као и оне чији производи носе ознаке географског порекјла и „Српски калитет“ и 12 занатских пивара. Посетиоци су имали прилику да дегустирају и купе сухомеснате и млечне производе, занатска пива, семена, мелеме, уља, намазе од сремуша, кокошја јаја, чајеве, креме, балзаме за усне, чоколаде… Многи излагачи на Сајам су дошли како би представили своје производе и задовољни су постигнутим резултатима јер су потписали низ уговора за пласман производа који ће бити реализовани након.

Они који су продавали своје производе, углавном су задовољни учешћем на Сајму и продајом. Између осталог, Киноко је продавао четири врсте печурака, од којих је најтраженија била такозвана лавља грива, МЦЦ Органска винарија је продавала своја вина, док је на штанду Удружења малих независних пивара Србије продато више од 2.000 литара пива (по цени од 250 до 300 динара). „Пиротски качкаваљ“ окупио је љубитеље млечних производа који су највише били заинтересовани за овчји сир и такозвани мешанац, а на штанду кажу да је продаја била за трећину боља него прошле године. Органска јаја са Фарме „Селевац“ могла су се купити у пакету од седам комада за 400 динара. На штанду „Роyал балм“ највише пажње привукли су мелеми и балзами, који су били и најпродаванији, а цене производа биле су од 300 до 5.900 динара. Добро су се продавали и чајеви, који су кошатли од 250 динара па навише, а најтраженији су били они од невена и тимијана.

ХУМАН И СЛАДАК – Три различита и значајна јубилеја: 100 година Новосадског сајма, 70 година породичне компаније „Стамевски” и 20 година Удружења НУРДОР, ујединила су оне који их обележавају у реализацију јединствене, хумане и слатке акције „Хуман и Сладак”.

Посетиоце је током 90. међународног пољопривредног сајма на самом изласку из Ауле Новосадског сајма сваког дана дочекивала торта. Послуживано је по десет метара торте, а посетиоци су узимали по парче и у кутије остављали добровољни прилог. За шест дана у акцији „Хуман и Сладак“ прикупљено је 864.812 динара. Торта се и данас налазила пред посетиоцима, те цифра и није коначна. Сав прикупљен новац намењен је изградњи шесте НУРДОР-ове родитељске куће.

Посетиоци 90. међународног пољопривредног сајма имали су прилику да буду хумани и добровољно дају крв у комбију Завода за трансфузију крви Војводине код Теретног улаза 1, а главни циљ је био да се представе и промовишу свој рад. Како кажу у томе су и успели јер су хуманост показали и посетиоци и излагачи.

Новосадски сајам је у сарадњи са Музејом Војводине организовао Изложбу „Пшеница – од њиве до трпезе“. У оквиру Изложбе свакодневно су приређиване радионице за предшколце и основце. По речима Александра Медовића посећеност је била изванредна и превазишла сва њихова очекивања јер је Изложбу видело више од 1.500 посетилаца и деца из многих вртића и основних школа. О задовољству посетилаца најбоље сведоче утисци из Књиге утисака Музеја Војводине: „Чаробни укуси из чаробног времена“, „Подсећа на детињство“, „До сада најлепши штанд на Новосадском сајму“ – само су неки од њих, а уписали су их посетиоци из многих градова Србије, али и Хрватске и Босне и Херцеговине.

Урбани салаш ове године први пут је био организован на Сајму и на том простору је било веома живо. Сваког дана одржаване су радионице, чак 15, а у њима је учествовало стотинак деце. Подршка пројекту су били Министарство пољопривреде, Градска управа за привреду, Пољопривредни факултет у Новом Саду и Институт за ратарство, Нови Сад.

Институт за ратарство и повртарство које је наступило и у Хали 1 – има више од 1.400 регистрованих сорти и хибрида, а новосадске сорте и хибриди регистровани су у 26 земаља где се узгајају.

– Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду институција је од националног значаја. Наше сорте и хибриди резултат су научно-истраживачког рада, а њихов квалитет препознат је не само у нашој земљи, већ широм света – каже директор Института за ратарство и повртарство проф. др Јегор Миладиновић. – Поносни смо што смо у години јубилеја, када обележавамо 85 година постојања, освојили Велики шампионски пехар за квалитет семенског материјала биљне производње и још 12 медаља на 90. међународном пољопривредном сајму и у години када Новосадски сајам обележава 100 година. Истичем да је Сајам одлична прилика да се пословни партнери окупе на једном месту, да се обаве разговори, договоре послови, али је и прилика да се нешто започне или неки послови финализују. Ове године смо на Сајму договорили послове са партнерима из Италије, Хрватске, Русије, Украјине, биле су нам делегације Немачке, Турске, Киргистана… Наш Институт, осим што учествује у бројним пројектима у Србији које организују државне институције, учествује у ИПА пројектима, као и у 14 европских пројеката.

На 90. међународном пољопривредном сајму наступило је 26 земаља, а 14 држава представило се на колективним изложбама. Наступили су произвођачи пољопривредне механизације, прехрамбених производа, опреме за аграр, хемијских средстава… а како истичу на штандовима колективно представљање привреде добар је начин да се на једном месту види понуда, али и да потенцијални пословни партнери лакше добију потребне информације.

Индонезија се представља други пут колективно и то са пет компанија, а ту су произвођачи органског ђубрива, намештаја, зачина, чаја, тестенина… Свакодневно су на штанду куване популарне нудле, које су већ освојиле тржиште у Србији. Представници компанија из те земље кажу да је Пољопривредни сајам за њих одлична прилика да се поново представе и освоје српско тржиште те да су задовољни пословним договорима и интересовањем које српске фирме и посетиоци сајма исказују за њихове производе.

Заједнички су се представили излагачи из Босне и Херцеговине и Републике Српске. Наступило је 11 компанија, производјача и институција како би промовисали нове и већ брендиране производе – вина и ракије, ајвар, специјалне производе од бундеве, брашна од хељде и спелте, органске производе, производе за дијабетичаре…. Сајам је, како кажу, право место где се срећу струка, бизнис и шира јавност, што је одлична пословна шанса за све компаније.

Током седам дана представила су се и осигуравајућа друштва, банке, институције… а Конгресни центар “Мастер” био је домаћин и бројним пословним и стручним скуповима, међу којима се свакако истичу семинари које је организовала Земља партнер – Италија, али и Краљевина Холандија, Аустрија, бројне државне, покрајинске и градске институције и удружења. Одржани су Дан воћара и виноградара, Дан добављача, Дан житара, трибине о безбедности кретања пољопривредних машина у саобраћају, о сточарству,… На штандовима су организоване бројне промоције и презентације…

Традиција оцењивања квалитета на Новосадском сајму дуга је 135 година, а у сусрет 90. међународном пољопривредном сајму вредновање квалитета производа и услуга почело је још у фебруару. На Вечери шампиона уручено је 20 Великих шампионских пехара, 9 специјалних признања, 34 пехара Најбољима у агробизнису, једна Диплома са посебним признањем И две Новинарске награде “Петар Давидовић”.

Титуле Апсолутног лидера квалитета понели су: Институт за ратарство и повртарство Нови Сад и Вива Компани, Бања Лука, која се бави прерадом воћа и поврћа.

Механизација

На 90. међународном пољопривредном сајму учествовало је 19 чланица Пословног удружења увозника и извозника пољопривредне механизације. Изложили су механизацију различитог технолошког нивоа од најједноставнијих до високо технолошких машина уз много новитета. Сајам није испунио очекивања, како у смислу продаје, тако и посете што је најпре одраз ситуације у нашем аграру. Изостале су субвенције Републике, националне мере, изостали су субвенционисани кредити и то се осетило и они људи који су дошли, гледали су машине у очекивању ИПАРД-а 3, тако да сматрамо да је то одраз ситуације уопште. Пољопривредници једноставно нису били у прилици да инвестирају па су резултати који су остварени на овом Сајму испод очекивања. У овој недељи људи су морали и на њиве јер су биле обилне кише па су морали да третирају усеве и да буду у својим тракторима, рекла је Марија Антанасковић, генерални секретар Удружења.

Од 40 различитих машина за ратарство, воћарство, повртарство и сточарство, као и оних за наводњавање, изложених на штанду Компаније ИТН, већина се са овог Сајма неће вратити у Земун, седиште ИТН-а. Најскупљи специјализовани комбајн на Сајму, који кошта 670.000 евра + ПДВ, продат је већ првог дана и у суботу ће кренути пут Сивца.

Агромаркет је на Међународном пољопривредном сајму представио три велика бренда. За погонске машине – амерички ЦАСЕ ИХ и турски БАСАК, а за прикључне машине – норвешки КВЕРНЕЛАНД. Већина купаца, њих скоро 90 одсто, искористило је специјалне услове за време Сајма – односно Агромаркет је у сарадњи са Халк банком омогућио куповину на 36 рата са један одсто фиксне камате. Они који су купили БАСАК тракторе, чија је просечна цена 32.000 евра, а њих је више од 30, од Агромаркета су добили поклон – ВИЛЛАГЕР косачицу или ВИЛЛАГЕР тример.

ПЕТ аутомотиве Словенија први пут је на Сајму, а представио је аутономни електрични робот за рад у виноградима и воћњацима. Недавно су договорили сарадњу и заступништво за Србију с Агроуниверзалом. На штанду кажу да су у току преговори с два потенцијална купца робота у Србији и једним у Црној Гори, а након потписивања уговора робот ће бити испоручен у року од највише пет месеци. Осим робота Агроуниверзал је изложио 50 машина, а продато је 10. Заинтересованих је било много више, али чекају најављене субвенционисане кредите.

Представили су више од 30 пољопривредних машина, а продато је 20. На штанду Интер Аграра највише пажње привукао је најскупљи изложени експонат – комбајн чија је цена 700.000 евра + ПДВ. И поред заинтересованости за куповину тог “црног лепотана” , он ће се после Сајма, ипак, вратити на Ченеј.

На више од 1.800 квадратних метара Агротецх Трешњевац представио је више од 100 машина познатих брендова. Продато је више од 10 трактора и прикључних машина, а на штанду истичу да су остварили контакте с више од 150 заинтересованих директних купаца који чекају одлуку о субвенционисаним кредитима.

Уз излагаче из Србије, механизацију су приказали и учесници из иностранства – Италије, Пољске, Румуније, Турске, Аустрије, Немачке, Мађарске, Чешке…

Дародавци у Поклон-игри

Агропанонка је изложила више од 100 трактора, прикључних машина и пољопривредних гума. Са сајамским попустом од 500 до 3.000 евра продато је више од 50 изложених експоната, међу којима је 30 трактора.

Највише заинтерсованих било је за нашу акцију “Старо за ново”, па нас после Међународног пољопривредног сајма очекује одлазак на терен где ћемо радити процену вредности старих машина, а купац онда плаћа разлику до цене нове машине коју жели да купи – каже заменик директора Агропанонке Александар Швоња. – За продају на кредит заинтересовано је више од 40 купаца, а већина чека најављене субвенционисане кредите.

За изложене производе вршачке компаније МБВ владало је велико интересовање. – И ове године наш циљ био је представљање, али се могу похвалити и добром продајом – каже директор вршачке компаније МБВ Благоје Милинковић. – Продато је више од 80 прскалица, највише оних од 1.000 литара по цени од 4.000 евра и од 2.600 литара по цени од 7.000 евра. МБВ је директним купцима продао, са сајамским попустом од пет одсто, 15 изложених машина, а оне ће им бити испоручене одмах по завршетку Сајма.

На штанду КИТЕ ДОО било је изложено 30 погонских и више од 40 прикључних машина. Купцима су понудили сајамски попуст од три одсто, а за одређене машине важио је фиксни попуст у износу од 4.000 евра. – Продали смо десет трактора и два комбајна – наводи извршни директор КИТЕ ДОО Ђорђе Мишковић.- Заинтересованих је било много више, дали смо више од 100 понуда, али већина потенцијалних купаца одлучила је да сачека субвенционисане кредите.

Сајам су током седам дана посетиле бројне делегације – дипломатске, пословна… Забележен је велики број организованих долазака са Косова и Метохије, из региона и Србије…

Srodni tekstovi

Оставите коментар