Непрофитна, бесплатна платформа за купце и продавце помаже малим произвођачима да опстану. Производе нуди више од 300 газдинстава, а сајт је посетило неколико хиљада заинтересованих купаца
Непрофитну и потпуно бесплатну платформу „Млекомап” направили су програмери Александар Џаврић из Крагујевца и Београђанин Милош Јованов с колегама, Владимиром Јанковићем и Петром Ивановићем из „Грин Френдса”.
Сајт је настао као одговор на кризу у којој се налази млечно говедарство, најугроженија пољопривредна грана.
Млади програмери су на друштвеним мрежама пратили проблеме с којим се суочавају мала пољопривредна газдинства. Од ниске откупне цене, која иде и до 25 динара по литру, нередовних плаћања, до тога да су неке млекаре престале да откупљују млеко од произвођача, јер имају вишкове.
Литар млека око 100 динара
Свесни чињенице да се фарме с мањом производњом млека гасе, одлучили су да не буду само неми посматрачи, већ да нешто предузму у оквиру својих знања и вештина. Циљ је био да помогну да што више газдинстава пронађе купце и сачува породичне бизнисе.
Идеја платформе, по речима Милоша Јованова, јесте пре свега настала као подршка информатичком технологу Александру Џаврићу и његовим великим напорима усмереним да помогне породицама које су се суочиле с овим проблемом, и сакупи и подели огласе разбацане по разним групама на разним друштвеним мрежама.
Након неколико седмица осмишљавања, имплементације и тестирања, у јуну су поставили сајт преко кога може да се прода део млека, по цени која је између оне коју купци плаћају у маркетима и оне коју газдинствима плаћају откупљивачи. Тако да је литар крављег млека са 4,2 одсто млечне масти у просеку 100 динара.
Овај иновативни начин продаје млека добио је и свој слоган: „Од радника технологије, за раднике пољопривреде”. Награда младим програмерима за ово ангажовање у њихово слободно време је, како кажу, онај осећај среће и поноса кад знате да сте некоме помогли у невољи.
https://mlekomap.com/
На сајту „Млекомап” дато је објашњење да је платформа у суштини мапа, на којој се налазе оквирне локације газдинстава. Једини услов коришћења су регистровано пољопривредно газдинство и домаћинско понашање.
„За сада се не контролише квалитет, поузданост, ценовник и остали подаци у вези са произвођачима, него служимо као ’жуте стране’, које би требало да приближе комшије (пролазнике) који купују или пак продају млеко. Након што одабере газдинство које му одговара, купац зове произвођача на број телефона, који је обавезна информација, да се договоре око преузимања, цене…”
У својој жељи да помогну пољопривредницима, млади програмери нису били усамљени. Подржали су их медији, али и посетиоци платформе који су услишили њихову молбу да поделе сајт с пријатељима и рођацима које занима куповина или продаја домаћег млека „на флашу” како би барем мало допринели очувању нашег млечног говедарства. За само месец дана на мапи се нашло више од 300 регистрованих газдинстава из целе земље. Произвођачи се пријављују на више начина, путем имејла или путем порука на друштвеним мрежама, а имају опцију да и сами додају своје газдинство на платформу.
Програмери наглашавају да мапа представља само оквирне информације о томе шта неки произвођач каже о свом газдинству и да је потребно позвати, по могућству и уживо видети, па и попричати с продавцима пре саме куповине. Такође, додају, да није битан број грла које газдинство поседује, а на овај начин подржава се не само говедарство већ и козарство и овчарство.
Танасковић: „Изненадила кад сам чула да је једна млекара спустила откупну цену млека“
Млекомати у Београду
У Београду је, засад, 28 домаћинстава код којих се може купити флаша домаћег млека. Да, пуномасног са кога, када се прокува, може да се скине млади кајмак… На мапи су и млекомати, један од њих је на Бежанијској коси, у који стиже домаће, сирово млеко директно с фарме. Газдинство Лазаревић је у Господарској улици у Земуну, они нуде свеже козје млеко и козје сиреве. Захваљујући платформи, домаће млеко може да се купи и од произвођача с Косова и Метохије.
– Ми смо однедавно на мапи. Тако да још није било позива. Све што произведемо засад продајемо у комшилуку – каже Петар, власник газдинства Ђорђевић из Грачанице.
„Купујте локално” је слоган који је инспирисао многе да се у набавци ослоне на домаће произвођаче, „Млекомап” је ту да комшији или пролазнику укаже где у близини може да пазари „на флашу”.
Козје, кравље, магареће…
Банатско газдинство Ходри из Вршца, Велико Средиште, продаје свеже млеко, 100 динара литар. Краве су, кажу, на испаши већи део године. Поседују органски сертификат. Сремско пољопривредно газдинство Николић из Голубинаца нуди козје млеко, сир и сурутку.
– Поред млека имамо у понуди и екстрамасни сјенички сир. Свеже млеко може се купити ујутру и увече одмах после муже. Можете нас и позвати мало раније да резервишете своје млеко. Ми ћемо га за вас оставити у фрижидеру. Зато што се све после муже одмах сири, поручују из Штавља, општина Сјеница, са газдинства Живаљевић.
Козје млеко, сир и сурутка су од домаћих коза (козе се хране искључиво пашом и домаћом храном). Лично преузимање у селу Јевремовац, поред Шапца. Обавезно понети амбалажу. Могућност израде домаћег пармезана и моцареле, али по договору (чекање за зрење пармезана је месец дана). Млечни производи доступни су од априла до октобра, када траје лактација коза. Најавити се за преузимање, у потпису Ђуповац.
У Селу Сиколе, Неготин, газдинство Војиновић–Сиколе имају у понуди овчији сир, преврео 1.200 динара, млади 1.000 динара. Домаћа јаја кокошија су 20 динара и од белих пловки 25 динара. Ливадски мед 1.000 динара.
На мапи која нас води до произвођача млека је газдинство Иваном из Димитровграда. У понуди је магареће млеко. Купац може и да присуствује процесу муже. Млеко достављају и до хладњаче у Београду. Цена 3.600 динара за литар, пише у поруци.
Извор:
https://magazin.politika.rs/scc/clanak/566323/Zivot/mleko-proizvodnja-mapa
