Уз подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у оквиру програма унапређења система креирања и преноса знања кроз развој техничко-технолошких, примењених, развојних и иновативних пројеката у пољопривреди и руралном развоју током 2022. године, реализован је пројекат “Могућност унапређења пољопривредне производње употребом агродронова“. У реализацији пројекта учествовали су Пољопривредно стручна служба Сремска Митровица, Агродрон тим Асоцијације за беспилотне системе у привреди, Институт Биосенсе, Институт за примену науке у пољопривреди и Пољопривредна саветодавна стручна служба Београд. Основни циљеви пројекта су обухватали проверу и синтезу претходних светских искустава у заштити биља модерним дроновима, проверу искустава у огледима типичне производње у Србији, процена могућности примене третмана модерним дроновима, развој препорука за примену третмана модерним дроновима у редовној производњи, истраживање потреба и ставова произвођача и корисника као и повезивање и информисање стручне јавности. Поред тога неки од посебних циљева су били и анализа битних техничко-технолошких карактеристика дрона за третмане од значаја за успешан третман у појединим типовима производње, анализа технике варијабилне апликације дроном уз претходно мултиспектрално мапирање, одређивање битних мера заштите на раду и заштите животне средине, организационо-технички услова и процедура, као и формирање студија случаја примене.
Кроз велики број претходних истраживања и огледа који су изведени у пројекту потврђено је да су дронови за третмане усева и засада не само применљиви у редовним условима производње у Србији, већ да су од нарочито велике користи у заштити високих и осетљивих усева, који типично расположивом механизацијом нису могли бити заштићени, посебно оних заснованих на нагнутим теренима као и у условима када су земљишта превлажена. Огледи су рађени као упоредни тестови третмана из дронова и земаљских прскалица, али и као тестови у третманима које класичне прскалице не могу да изведу. Третмани у сузбијању корова у кукурузу изведени дроновима, уз употребу уобичајених средстава за заштиту у редовним прописаним дозама средства по хектару, показали су подједнаку ефикасност са онима изведеним земаљским прскалицама. Такође, показали су се веома ефикасни у извођењу третмана против кукурузног пламенца јер су прскалице високог клиренса, које могу вршити ове третмане не само изузетно скупе већ су и веома компликоване са становишта организације извођења третмана. О значају и интересу увођења дронова у заштиту усева јасно говори податак штете од кукурузног пламенца могу износити и преко 30% рода, а огледима је потврђена изузетна ефикасност и економичност заштите применом третмана дроновима. У стрним житима дроновима се могу обављати сви третмани, од сузбијања корова, до оних намењених сузбијању економски значајних болести и штеточина, уз напомену да за разлику од класичне механизације за дронове није потребно формирати сталне трагове за проходе механизације. Дронови су се изузетно показали и у сузбијању болести у сунцокрету али и у сузбијању штеточина у уљаној репици и соји, као и у десикацији усева. У воћарској производњи огледи су изведени у засадима јабуке, брескве и крушке огледи су показали да примена дронова омогућава извођење третмана без обзира на нагибе терена и стање влажности земљишта у међуредном простору па је третмане могуће извести у правом тренутку, без кашњења, односно ризика за појаву болести и штеточина које значајно могу умањити род. Правовременост третмана уз правилан избор средстава за заштиту и адекватну технику третмана омогућују између осталог и редукцију броја третмана које је потребно извршити, што је појединим огледима потврђено. Уз то дронови су у многим случајевима показали значајно већу ефикасност у раду у односу на, до сада коришћене, атомизере. Своју вредност дронови за третмане показали су и у повртарским и такозваним малим усевима, односно специфичним условима производње. Детаљнији подаци о резултатима огледа и студијама случаја, као и листе погодних третмана у којима дронови доносе користи у типичној ратарској и воћарској производњи биће објављени у наредним месецима као резултат пројекта „Могућност унапређења пољопривредне производње употребом агродронова“. Свему овоме треба додати и позитиван утицај употребе ове технологије на животну средину – уштедама у утрошеном гориву смањује се карбонски потпис производње, смањују се количине воде које се користе за третмане, а прецизност и контрола процеса умањује могућност утицаја на површинске и подземне воде и животну средину.
Од велике важности истаћи да су пољопривредни произвођачи веома лако и брзо препознали користи примене агродронова, односно користи које доноси могућност да изведу третмане које до сада нису могли да раде и да тиме избегну губитке приноса. За произвођаче је битно и то да је агроекономска анализа остварених бруто маржи у производњи показала да се инвестиција у ову технологију враћа, зависно од модела примене и опреме, у року од приближно једне производне сезоне.
Јасне користи и могућности технологије примене дронова у третманима указују на то да ће дронови у годинама пред нама, све чешће бити виђани на њивама широм Србије.
Оглед хербицидног третмана у усеву кукуруза изведен у сарадњи са Институтом за ратарство и повртарство Нови Сад, као упоредни рандомизован са три понављања, уз примену уобичајених средстава у прописаној дози средства по хектару, упоредио је ефекте третмана дроном ДЈИ Аграс у норми 15 и 20 лит/ха са лабораторијском прскалицом Беллспраy у норми третмана 200 лит/ха. Резултати огледа потврдили су готово идентичне ефекте третмана модерним дроновима и класичном техником апликације у овом случају.
Инсектицидни третман за сузбијање кукурузног пламенца (Ostrinia nubilalis) дроном Аграс Т30 у норми третмана 15 лит/ха, изведен је током претходних истраживања у сарадњи са Пионеер-Цортева, КWС Србија, Институтом Земун Поље и бројним другим партнерима, те у пројекту потврђен упоредним огледом са случајним узроковањем на пољима ПСС Сремска Митровица. Уз значајно смањење директних губитака у приносима које узрокује пламенац, примена овог третмана остварује и позитивне ефекте на квалитет рода.
Агроекономска анализа Института за примену науке у пољопривреди показала је да би чак и газдинствима која производњу организују на малим површинама (у примеру 60ха, од чега по 20ха кукуруза, пшенице и сунцокрета), увођењем само појединих третмана које класичном механизацијом до сада нису могли да обављају, те смањењем губитака у приносу које тако остваре (са само 6 радних дана дрона годишње) инвестиција у увођење технологије третмана дроновима могла да се врати за приближно једну производну сезону, док би на бази три производне сезоне остварили значајно увећање остварене бруто марже. Само третманима против кукурузног пламенца, тј. спречавањем уобичајених губитака какви су се јављали током огледа и просечно у Србији, праг исплативости улагања у опрему максималног капацитета и учинка је већ на једносезонском третману 106ха кукуруза.
Претходно мултиспекрално мапирање и варијабилна, зонирана и тачкаста апликација заштитнтих средстава, разматрана током пројекта у сарадњи са Институтом Биосенс, омогућује модерним дроновима да поред оптималног тренутка третмана остваре и оптималан утрошак средстава, прилагођен стварним потребама усева на свакој тачки парцеле.
Упоредни третман у засаду крушке на сузбијању крушкине буве (Cacopsylla pyri) дроном Аграс Т16 у норми 45 лит/ха и атомизера Мунцкхоф 105 у норми третмана 1000 лит/ха, уз примену планиране количине заштитних средстава у оба случаја, показао је једнак морталитет ларви и адалта упркос значајно већој ефикасности и мањем утрошку воде у случају рада дроном.
