Сада је прави тренутак да се капитал пласира у пољопривреду
Министарка је поручила да је сада прави тренутак да се капитал пласира у пољопривреду и позвала све који размишљају где да уложе свој новац да изаберу пољопривреду. Танасковић је рекла да улагања државе у пољопривреду никада нису била већа и да никада није био повољнији тренутак за улагање у пољопривреду.
– Ако неко размишља где да пласира свој капитал у Србији, мислим да је пољопрвиреда тренутно најбољи избор – поручила је она.
Трећи позив у оквиру пројекта конкурентне пољопривреде за 12 милиона евра
Танасковић ће најавила да ће у марту бити објављен нови јавни позив у оквиру пројекта, који се реализује у сарадњи са Светском банком, за правна лица, предузетнике и задруге који се баве откупом, прерадом, складиштењем и пласманом пољопривредних производа. Биће обезбеђено 12 милиона евра, а реч је о трећем позиву у оквиру Пројекта конкурентне пољопривреде Србије, који реализује Министарство пољопривреде у сарадњи са СБ.
До сада је потписано укупно 1.340 уговора за реализацију пројеката за унапређење биљне и сточарске производње укупне вредности 47 милиона евра, а од тога су 23,5 милиона евра бесповратна средства.
Интезивно радимо на потрошњи средстава из ЕУ фондова и још нисмо потрошили средства из ИПАРД 2, а већ су нам одобрена нова средства из ИПАРД 3. Зато ћемо закључно са 31. мартом ове године прегледати свих 307 захтева за средства из ИПАРД 2 и кренуће се у инвестирање, рекла је министарка пољопривреде Јелена Танасковић, на панелу посвећеном о изазовима у пољопривреди на Копаоник бизнис форуму.Од тих средстава је 65 одсто бесповратних, истакла је Танасковић, а преко кредита Светске банке држава даје пољопривредницима средства од којих је 50 одсто бесповратних.
Држава, нагласила је, спрема кровну уредбу, према којој ће први пут и фармери од Развојне агенције моћи да добију кредите од 100.000 до милион динара, са 50 одсто поврата.
„За 2023. нема више доње границе, млеко могу да предају и они који имају литар, али нема ни горње границе. Да бисмо подигли сектор треба да радимо, и да подигнемо свест о томе шта је то што нас чини конкурентнима“, рекла је Танасковић.
На пољопривреду ове године, подсетила је она, иде пет одсто средстава из државног буџета, од чега 80 одсто одлази на субвенције.
„Причала сам са представницима других земаља и ми издвајамо највећа средства за субвенције, расута су на 34 мере. Можда би то требало да се групише, а треба да радимо и на стимулацији извоза“, истакла је Танасковић.
Нема великих и малих
„У пољопривреди не треба да се делимо на велике и мале“, поручио је Лука Поповић из Делта Аграра обраћајући се ученицима панела на Копаоник бизнис форуму.
„Ми се делимо по ономе што радимо, а у овој ситуацији интереси су нам исти, и то важи за примарне произвођаче, као и за прерађивачку индустрију.“
Лука Поповић је најавио спремност Делта Аграра да и даље инвестира у пољопривредну производњу, од сточарства, преко воћарства, до ратарске производње. Као једна од највећих компанија у области пољопривреде, Делта Аграр има разумевања да Србија по давањима у пољопривреди не може у овом тренутку достићи Европску Унију.
Оно што је произвођачима битно, то је да им се да јасна перспектива како ће се кретати политика субвенција у наредних 5 или 7 година, односно када можемо очекивати да по условима пословања достигнемо земље у региону и у Европи.
То би омогућило великим компанијама да добро планирају, односно да се одлуче за нове и велике инвестиције у развој својих послова у аграру.
