Панчево – Ако их време послужи, Стојна Арсић и њени синови Бојан и Саша, браће малину и до краја октобра. Са сортом „полона” комбиновали су касну јесењу „полку”, али је ова година једна од лошијих за све сорте, па је и берба почела раније и свакога дана се утркују са временом.
„Услови су током читаве ове сезоне били далеко од савршених, пре свега за летњу малину, коју такође држимо. Време, јако сунце – јака киша, утицало је да нам једна тура брзо трулила, а друга имала опекотине, а такве нико неће. И смрдибуба које исушују плод било је више него лане. Превентиве нема, сад им је време, а не смеш да прскаш кад је малина у процесу завршног зрења. Док нам је, истина, краћа суша овог лета, у једном тренутку готово преполовила род, овој јесењој би још могла наудити влага, јутарње слане, уколико буде хладно и много падавина.
Једино можемо да се похвалимо да су нас заобишли веће невреме и град којих је у другим крајевима било”, каже Стојна, која је на тридесетак ари у панчевачком насељу Миса, међу њивама сунцокрета, соје и кукуруза, пре десет година подигла малињак.
„Ни откупном ценом, од 140 до 180 динара, која је за јесењу малину у рангу летње или je незнатно нижа, нису се”, додаје наша саговорница, баш прославили, али су бар обрада и берба једноставнији, јер је лакше наћи помоћ него усред лета. Још једна од предности касне малине је и то што се на крају бербе коси, јер терен у Банату то дозвољава, а нови младари на пролеће ничу сами из земље. Ипак, машинска берба не чува плод као при ручној, па таква малина не може у прву класу, него завршава у индустријској преради.
„После десет година, у ситуацији смо да малињак занављамо на деловима где су се струкови истрошили и, без обзира на све, намеравамо да се више окренемо јесењим сортама. Ове касније малине се нешто спорије беру, јер ластари нису везани, па се мора водити рачуна да се не ломе. Обавезна су и два до три плевљења и проређивање, крајем маја креће прво, а крајем јуна друго, а колико ће бити уклањања корова зависи од временских услова. С друге стране, иако су ове сорте отпорније, и оне траже одређене оптималне услове. Кад је јесен кишна много више страда, а ако рано крену ниске температуре, опет је проблем, јер берба може да потраје и до почетка новембра, а испод нуле „полка” не може да опстане. Зато је најбољи избор комбинација са летњим сортама“, додаје Стојна Арсић, уз опаску да у прилог јесењој малини иде и продужавање периода дотока новца у кућни буџет, који се у овом газдинству пуни и производњом поврћа.
Пред сетвом смо пшенице, ко ће да је сеје када зна да је на сигурном губитку?
Услед, како каже, лоше откупне цене ове године, произвођачи све више прибегавају смањењу примене агротехничких мера, што се одражава на принос. Арсићи су успели да на својим, релативно малим, површинама, развуку систем „кап по кап”, а пре неколико сезона уложили су и у заштитну мрежу.
У малињаку смо свакодневно, ради се стално
– Људи мисле малину засадиш, она рађа и ти само береш, али много је и посла. У малињаку смо свакодневно. Треба набавити и бацити ђубриво, ми бацамо стајско и другу прихрану, ту је онда стално окопавање, повезивање врежа и скидање „ластара”. Лета су нам све топлија, па се тај период продужава и на јесен и мора се више заливати, развлачити и скупљати мрежа, а ручна берба малине траје сваког дана – прича за „Политику” Стојна Арсић и додаје да, кад подвуку црту, и летња и јесења малина јесу исплативе, али не сваке године, што се потврђује ове сезоне.
Извор:
https://www.politika.rs/scc/clanak/574964/Malina-ce-se-u-Pancevu-brati-i-u-oktobru
