Сточарство и пољопривреда у Србији пролазе кроз турбулентан период. Док неке гране сточарства и даље бележе пад, друге показују знаке опоравка и раста. У овом чланку, анализирамо трендове у говедарству, свињарству, овчарству, пчеларству, као и стање пољопривредних газдинстава и радне снаге. Док су говедарство и свињарство у паду, овчарство и пчеларство показују потенцијал за раст, посебно међу младим пољопривредницима попут Владимира Мићовића.
Пад у говедарству и свињарству
Број говеда у Србији је у последњих двадесетак година доживео значајан пад. Од 2000. године, број грла је опао за око 550.000, са тадашњих 1.270.000 на око 725.000 у 2023. години. Свињарство је такође суочено са сличним изазовима. У 2000. години у Србији је било око 4 милиона свиња, али тај број је већ до 2010. године опао за око 570.000. Према попису из 2023. године, у Србији се сада узгаја око 2.260.000 свиња.
Благи раст у овчарству
Иако су говедарство и свињарство у паду, овчарство бележи благи раст у последњих двадесет година. Број оваца је порастао за око 90.000, са 1.610.000 у 2000. години на око 1.700.000 у 2023. години. Овај тренд указује на то да овчарство постаје све популарније, посебно међу младим људима.
Пример младог овчара: Владимир Мићовић
Владимир Мићовић (28) из села Горобиљ код Пожеге представља младог човека који је у овчарству видео своју будућност. Иако је завршио школу за ветеринарског техничара, Владимир је одлучио да се врати на породично имање и посвети се овчарству, сматрајући да ова грана сточарства има велики потенцијал за развој.
„Одрастао сам уз овце и увек сам осећао посебну повезаност са овим послом,“ каже Владимир. „Након завршене школе, радио сам у ветеринарској амбуланти, али сам схватио да ме више испуњава рад на отвореном и брига о животињама. Овчарство је нешто у чему видим и будућност своје породице и себе.“
Владимир тренутно на свом имању има око 150 оваца расе виторијански мерино, коју је увезао из Шпаније. „Ова раса је позната по висококвалитетној вуни и добром приносу млека. Иако је захтевнија за узгој, верујем да квалитет увек треба да буде приоритет,“ објашњава Владимир своју одлуку да се определи за ову врсту оваца.
Мићовић се такође бави и прерадом млека у сир и јогурт, што му омогућава да додатно повећа вредност свог производа и обезбеди боље услове за своју породицу. „Мој циљ је да креирам затворени круг производње – од поља до стола. Желим да све што произведем буде максимално искоришћено и да купци знају да добијају производе врхунског квалитета,“ каже Владимир.
Овај млади овчар се нада да ће његов пример подстаћи и друге младе људе да се одлуче за сличан пут. „Млади људи морају да схвате да пољопривреда није нешто што треба избегавати. То је посао који може да пружи стабилну будућност ако му се посветите и ако улажете у своје знање и технологије. Пољопривреда је основа сваке успешне економије, и без нас млађих генерација, села ће наставити да се празне.“
Пчеларство као пример успеха
Пчеларство је једна од ретких грана сточарства која бележи изузетан раст у Србији. Број кошница је од 2000. године порастао чак осам пута, са 166.000 на око 1.260.000 у 2023. години. Овај раст је делом резултат све веће свести о значају пчела за екосистем, али и све већег броја младих који се опредељују за пчеларство као начин живота.
Смањење броја пољопривредних газдинстава и радне снаге
Један од најзабрињавајућих трендова у пољопривреди Србије је пад броја регистрованих пољопривредних газдинстава. У последњих двадесет година, број газдинстава је опао за око 270.000, са некадашњих 778.000 на око 500.000 у 2023. години. Овај пад може бити последица економске миграције, старења сеоског становништва и недовољне подршке младим пољопривредницима.
Пад површине пољопривредног земљишта
Још један велики изазов за српску пољопривреду је смањење површине обрадивог земљишта. Од 2000. године, површина пољопривредног земљишта које се користи смањена је за око 2.000.000 хектара, са 5.100.000 хектара на 3.257.000 хектара у 2023. години. Овај пад је резултат урбанизације, промене намене земљишта и еколошких проблема као што су ерозија и деградација земљишта.
Извор: Euronews, ТВ ЛАВ, AGROPRESS
